Brazdanje

Brazdanje – blastomerizacija ili segmentacija – u embriologiji – je proces niza mitotskih dioba u oplođenom jajetu, tj. zigotu. U zigotu mnogih vrsta odvijaju se brzi ćelijski ciklusi, ali bez rasta ćelija, što znači da se broj ćelija povećava pri praktično istoj zapremini začetka ploda. Rezultat tih dioba je grozdasta nakupina ćelija jednake ukupne veličine kao i zigot.Ćelije koje nastaju brazdanjem nazivaju se [[blastomera|blastomere, a njihova nakupina je dudolika morula. Brazdanje završava formiranjem blastule.^[1][2][3]

Zavisno od količina žumanceta, u zigotu brazdanje može biti holoblastično (potpuno) ili meroblastično (nepotpuno, djelomično). Dio oplođeno jajeta s većom koncentracijom žumanjka je vegetativni pol, dok je drugi dio animalni pol.^[4]

Dakle, glavna razlika između brazdanja i ostalih ćelijskih dioba je u tome što se pri brazdanju povećava broj ćelija, ali ne i njihova masa. To znači da sa svakom uzastopnom diobom količina jedarne tvari nadmašuje količinu citoplazmatske.

1. ^ Ereskovsky A. V. (2010). The Comparative Embryology of Sponges. Springer. ISBN 978-90-481-8574-0..
2. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.
3. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.
4. ^ Forgács, G.m Newman S. A. (2005): Cleavage and blastula formation. Biological physics of the developing embryo, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-78337-8.