Back كربيد التيتانيوم Arabic کاربید تیتانیوم AZB Karbid titanu Czech Titancarbid German Titanium carbide English Carburo de titanio Spanish کاربید تیتانیوم Persian Titaanikarbidi Finnish Carbure de titane French टाइटानियम कार्बाइड Hindi
| Titanijev karbid TiC | |
|---|---|
 | |
| IUPAC nomenklatura | Titanijev karbid |
| Identifikacijski brojevi | |
| CAS broj | 12070-08-5 |
| Osnovna svojstva | |
| Molarna masa | 59,89 g/mol |
| Izgled | crni prah |
| Gustoća | 4,93 g/cm3 |
| Talište | 3160 °C |
| Vrelište | 4820 °C |
| Topljivost u vodi | netopiv u vodi |
| Struktura | |
| Oblik molekule | plošno centrirana kubična kristalna rešetka |
Titanijev karbid (TiC) je izuzetno tvrdi (po Mohsovoj ljestvici tvrdoća iznosi od 9 do 9,5) keramički materijal, po svojstvima sličan volframovom karbidu. Uglavnom se koristi kod svrdla za bušenje. Izgled ima kao crni prah, s plošno centriranom kubičnom kristalnom rešetkom, slično kao natrijev klorid. Koristi se i za dobivanje meterijala kermet (keramika + metal), pločica iz tvrdog metala koje se koriste za rezne alate.[1]
Otpornost na trošenje, koroziju i oksidaciju materijala na osnovi volframovog karbida i kobalta, može se povećati dodavanjem 6 do 30% titanijevog karbida, ali mu se povećava i krhkost, te smanjuje otpornost na lom materijala. Svrdla za bušenje od brzoreznog čelika bez dodatka volframa, mogu biti proizvedena dodavanjem titanijevog karbida u osnovu nikla i kobalta, povećavajući mu time brzinu rezanja, točnost i bolju površinsku obradu. Taj se materijal naziva ponekad visoko tehnološka keramika (engl. High-tech ceramic), a koristi se i za toplinsku zaštitu kod povratka svemirskih letjelica u Zemljinu atmosferu. Ako se titanijev karbid polira, može se koristiti za satove koji su otporni na grebanje.