Al-Farabi

Abu Nasr Muḥammad ibn Muḥammad Farabi
Zlatno doba islama
persijska filozofija
Biografske informacije
Rođenje	oko 872. Farab u današnjem Kazahstanu ili Faryab, Veliki Horasan u današnjem Afganistanu
Smrt	oko 950. Damask
Filozofija
Škola/Tradicija	Islamska filozofija
Glavni interesi	Metafizika •Logika Politička filozofija •Epistemologija •Muzika •Nauka
Inspiracija
Od Aristotel, Platon, Porfirije, Ptolomej, El Kindi
Na Ibn Sina, Ibn Rušd, Majmonid, al-Tawhīdī, Mulla Sadra

Abu Nasr el Farabi (oko 870 — 950) je bio veliki persijski filozof, naučnik i muzičar. Smatra se drugim učiteljem islamske filozofije (posle Aristotela) i jednim od najvećih islamskih filozofa i naučnika svoga vremena.^[1] Bavio se još i kosmologijom, logikom, muzikom, psihologijom i sociologijom.

Al Farabi je u islamskom svetu bio poznat kao vrhunski poznavalac logike. Iscrpno je komentarisao Aristotelove spise iz logike, i razvio Aristotelov opis intelekta. Jedan je od prvih filozofa koji su preneli Aristotelovu logiku u islamski svet.^[1] Prema mišljenju mnogih istraživača, Farabi je utemeljivač islamske filozofije, s obzirom na to da je prvi predstavio potpuno samostalnu filozofsku školu.^[2]

Takođe pokazuje uticaj neoplatonizma — smatra da je stvaranje emanacija, a tela u prostoru slika duše sveta.^[3]

1. ↑ ^{1,0 1,1} Al-Farabi, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
2. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Kratka istorija islamske filozofije
3. ↑ Al-Farabi, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad, 1999. ISBN 86-7047-303-8