Anaksimandar

Anaksimandar (grč. Ἀναξίμανδρος, oko 610–oko 546. god. st. e.) bio je drugi pripadnik tzv. miletske škole, možda Talesov učenik, te učitelj Anaksimena iz Mileta. On je prvi od antičkih filozofa koji je svoje filozofske misli i zapisao, u proznom delu koje se tradicionalno naziva O prirodi (Περὶ φύσεως). To je delo izgubljeno, ali je još postojalo u doba Aristotela i njegovog učenika Teofrasta, pa je Teofrast, na osnovu njega, zabeležio dragocena obaveštenja o Anaksimandrovoj misli. Međutim, Teofrastovo delo o istoriji filozofije takođe je izgubljeno, ali su nam iz njega kasniji autori, tzv. doksografi, ostavili mnogobrojne izvatke i citate.

Pored filozofije, Anaksimandar se bavio i kosmologijom i astronomijom – razlikovati fiziku od filozofije bilo je, uostalom, nemoguće na tako ranom stupnju – te mu se pripisuje i autorstvo tri spisa koja su obrađivala tu tematiku: Opis Zemlje, Zvezde stajačice i Sfera. Od svih ovih njegovih dela sačuvao nam se samo jedan fragment koji se sa sigurnošću može pripisati Anaksimandru (iz dela O prirodi) te oskudni i teško razumljivi fragmenti u citatima kasnijih antičkih pisaca, gde je teško i utvrditi gde prestaje parafraziranje, a gde počinje citiranje. Ni o Anaksimandrovom životu ne zna se mnogo, tek toliko da ga se pominje kao predvodnika Milećana koji su osnovali koloniju Apoloniju na obali Crnog mora (danas Sozopol u Bugarskoj) te kao izumitelja gnomona, sprave pomoću koje se određivao meridijan mesta i vreme.

Anaksimandru se pripisuje i stvaranje prve geografske karte njemu poznatog sveta. Premda je ta karta izgubljena, može se pretpostaviti kako je ona mogla izgledati, s obzirom na to da Herodot opisuje neke takve stare karte koje je sam video. Ta je karta, naime, verovatno bila u obliku kružnice, čiji je obod činila "reka Okean" iz grčke mitologije, a čiji je geometrijski centar verovatno bio u Delfima, "pupku sveta". U središtu karte nalazilo se Egejsko more. Poznato naseljeno kopno, ekumena (οἰκουμένη), bilo je podeljeno na tri nejednaka dela: severni deo činio je "Evropu", a dva južna dela "Libiju" ("Afriku") i "Aziju".