Andronik III Paleolog

Andronik III Paleolog (grč. Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος, rodio se 25.03.1297.godine u Carigradu, umro 15.06.1341.godine u Carigradu) je bio vizantijski car(1328—1341) iz porodice Paleologa, pretendent na presto od 1321.godine, sin Mihajla (IX) i jermenske princeze Marije(Ksenije). Započeo je svoju vladavinu pobedom u građanskom ratu protiv svog dede Andronika II(1282—1328), da bi posle njegove smrti Vizantija ponovo ušla u građanski rat dvojice Jovana oko regenstva nad njegovim maloletnim sinom Jovanom (V) (1341—1376, 1379—1390, 1390—1391). Tokom njegove vladavine, Vizantija je potpuno potisnuta u Maloj Aziji od Osmanlija i Srba u Makedoniji, pogotovo posle pobede kod Velbužda i dolaska Dušana Silnog (kralj 1331—1346, car 1346—1355) na vlast. Međutim on je uspeo da iskoristi unutrašnje trzavice u Bugarskoj posle katastrife kod Velbužda i prostoru današnje Grčke i obezbedi Vizantiji kontrolu nad Trakijom, Epirom i Tesalijom. Najmarkantnija ličnost njegove vladavine bio je njegov najbolji prijatelj i de facto savladar Jovan (VI) Kantakuzin (pretendent 1341—1347, car 1347—1354), a njegovu vladavinu karakterišu i reforme vizantijske mornarice i pravosuđa uvođenjem institucije generalnih sudija Romeja. Bio je oženjen Irinom (Adelaidom) od Braunšvajga i Anom od Savoje sa kojima je imao nekoliko dece, od kojih je najbitniji njegov sin i naslednik Jovan V.