Antraks

Antraks lat. antrax, pustula maligna
Mikrofotografija gram pozitivne bakterije lat. Bacillus anthracis, izazivača antraksa
Specijalnost	Infektologija, veterinarska medicina
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	A22.minor
ICD-9	022
DiseasesDB	1203
MedlinePlus	001325
eMedicine	med/148
MeSH	D000881
[uredi na Vikipodacima]

Antraks, crni prišt, bedrenica je akutna zarazna bolest koju izaziva gram pozitivna, aerobna bakterija, bacilus antraksa (lat. Bacillus anthracis). Većina oblika ove bolesti su smrtonosne, kako za ljude tako za životinje. Za antraks postoji efikasna vakcina, a neki oblici ovog oboljenja dobro reaguju na antibiotsku terapiju. Do uvođenja i široke upotrebe efikasnih veterinarskih vakcina, antraks je bio fatalna bolest goveda, ovaca, koza, kamila, konja, svinja u celom svetu.^[1]

Kao i mnogi drugi pripadnici roda bacila, bacil antraksa može da formira „uspavane“ endospore, (koje ne treba mešati sa sporama gljiva), koje su u stanju da u ekstremnim uslovima opstanu decenijama, ili čak vekovima ^[2] Spore antraksa mogu se naći na svim kontinentima, čak i na Antarktiku ^[3] Kada se spore udišu, progutaju, ili kada dođu u kontakt sa kožnom lezijom na telu „domaćina“ mogu se vrlo brzo aktivirati.

Antraks je pre svega bolest biljojeda sisara, ali i drugih sisara, i nekih ptica, koji gutaju ili udišu spore u toku ispaše na zaraženom području ili ishranom zaraženom hranom. Smatra se da je gutanje najčešći put kojim se biljojedi zaraze antraksom. Mesožderi koji žive u istom okruženju mogu biti inficirani konzumiranjem mesa i mlečnih proizvoda zaraženih životinja biljojeda. Bolesna životinja može proširiti antraks i na ljude, bilo direktnim kontaktom (npr. inokulacijom zaražene krvi na oštećenu kožu), ili upotrebom mesa obolelih životinja.

Spore antraksa mogu biti proizvedene u in vitro uslovima kao biološko oružje. Zato je on visoko na listi potencijalnih agenasa u odnosu na biološki rat i bioterorizam. U tom kontekstu antraks je primenjen u najmanje dva navrata, pripreman za upotrebu u nekoliko drugih prilika i korišćen kao agens u brojnim pretnjama i prevarama širom sveta ^[4][5][6]. Antraks se ne prenosi direktno sa jedne zaražene životinje ili osobe na drugu, već se to dešava prenosom spora. Telo životinja obolele od aktivnog antraks u trenutku smrti mogu biti izvor spora antraksa.

1. ↑ W. Biederbick, R. Fock, K. Güttler, C. Veit: Infektionen durch Bacillus anthracis. Dtsch med Wochenschr 2002; 127(15): 809-814
2. ↑ (en) „Crossrail work stopped after human bones found on site”. London Evening Standard. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-15. Pristupljeno 2015-05-10. 
3. ↑ Hudson JA, Daniel RM, Morgan HW (2006). „Acidophilic and thermophilic Bacillus strains from geothermally heated antarctic soil”. FEMS Microbiol Lett 60 (3): 279–282. 
4. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Anthrax
5. ↑ (en) Jernigan JA, Stephens DS, Ashford DA, et al. Bioterrorism-related inhalational anthrax: the first 10 cases reported in the United States. Emerg Infect Dis 2001;7:933-44. Abstract
6. ↑ (en) Centers for Disease Control and Prevention. Update:investigation of bioterrorism-related anthrax and interim guidelines for exposure management and antimicrobial therapy. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 2001;50:909-19. Abstract