Azot trioksid

Azot trioksid
Dinitrogen trioxide
Drugi nazivi Azotni anhidrid
Identifikacija
CAS registarski broj 10544-73-7
PubChem[1][2] 61526
ChemSpider[3] 55446 DaY
ChEBI 29799
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula N2O3
Molarna masa 76.01 g/mol
Agregatno stanje plava tečnost
Gustina 1.4 g/cm3, tečnost
1.783 g/cm3 (gas)
Tačka topljenja

−100.1 °C (173.05 K)

Tačka ključanja

3 °C (276 K)

Rastvorljivost u vodi veoma rastvoran
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) planaran, Cs
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 +91.20 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 314.63 J K−1 mol−1
Opasnost
EU-klasifikacija Visoko toksičan (T+)
EU-indeks Nije na listi
NFPA 704
0
3
0
OX
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna azotni oksidi Azot suboksid
Azot monoksid
Azot dioksid
Azot tetroksid
Azot pentoksid
Srodna jedinjenja Azotna kiselina

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Azot trioksid (diazot trioksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom N2O3. Ova duboko plava tečnost je jedan od binarnih azotnih oksida. On se formira nakon mešanja jednakih delova azot monoksida i azot dioksida i hlađenjem smeše ispod −21 °C (−6 °F):[4]

NO + NO2 u ekvilibrujumu sa N2O3

Azot trioksid je nerastvoran samo na niskim temperaturama, i.e. u tečnoj i čvrstoj fazi. Na višim temperaturama ravnoteža ze povoljna za sastavne gasove, sa Kdiss = 193 kPa (25 °C).[5]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 521–22. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6. 
  5. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

From Wikipedia, the free encyclopedia · View on Wikipedia

Developed by razib.in