Azotni oksidi

Pojam azotni oksidi se obično odnosi na binarna jedinjenja kiseonika i azota ili njihova jedinjenja:

• Azot-monoksid (NO), azot(II) oksid
• Azot-dioksid (NO₂), azot(IV) oksid
• Azot-suboksid (N₂O), azot (I) oksid
• Azot-trioksid (N₂O₃), azot(II, IV) oksid, anhidrid azotaste kiseline.
• Azot-tetroksid (N₂O₄), azot(IV) oksid
• Azot-pentoksid (N₂O₅), azot(V) oksid, anhidrid azotne kiseline

(Poslednja tri sa spiska su nestabilna jedinjenja.)

Hemijske reakcije koje dovode do nastanka azotnih oksida mogu proizvesti nekoliko različitih jedinjenja kiseonika i azota (različiti proporcionalni odnosi), u zavisnosti od uslova same reakcije. Ovo je jedan od razloga zašto su sporedni, nusproizvodi N₂O nepoželjni; proizvodnja ostala dva stabilna oksida azota, koja su uzgred veoma otrovna, su zakonom regulisana.

• 
  Azot-monoksid, NO
• 
  Azot-dioksid, NO₂
• 
  Azot-suboksid, N₂O
• 
  Azot-trioksid, N₂O₃
• 
  Azot-tetroksid, N₂O₄
• 
  Azot-pentoksid, N₂O₅