Bicikl je kopneno prevozno sredstvo na dva točka koje pokreće vozač svojom snagom pomoću pedala. Počeo je da se koristi u 19. veku u Evropi.
Prema nekim izvorima bicikl je konstruisao Mikelanđelo i prvi bicikl je bio bez pedala. Bio je od drveta i vozio se odgurivanjem nogama kao trotinet. U 19. veku bicikli su bili sa veoma velikim prednjim točkom na kome su bile fiksno montirane pedale.
Prenos preko zupčanika i lanca na zadnji točak se pojavio početkom 20. veka. Nije se dugo čekalo ni na pojavu menjača brzina za bicikle. Samo na prvim menjačima lanac se prebacivao ručno i biciklisti su imali prljave ruke.
Održavanje ravnoteže na biciklu je znanje koje se stiče praksom i potebno je izvesno vreme i hrabrost.
Postoji više vrsta bicikala:
ženski bicikl - nema cev koja spaja governale i sedište (sic), da bi dame mogle da ga voze i u suknji
muški bicikl - ima cev koja spaja governale i sedište, čime se dobija u krutosti-čvrstini i nosivosti bicikla a na tu cev se može instalirati malo sedište za prevoz dece
dečiji bicikl je bicikl manjih dimenzija, a često ima još dva pomoćna točka, koji mogu da se demontiraju, za decu dok uče da voze bicikl
tricikl ima tri točka, dva pozadi i koriste ga pre svega deca jer je stabilan i nije potrebno održavati ravnotežu
sportski bicikl ima mogućnost postizanja velikih brzina ali veoma neudobno sedište (na kome se uglavnom i ne sedi), governale tako postavljene da se na njemu sedi u savijenom položaju da bi otpor vazduha bio što manji; izrađen je od veoma lakih materijala, ima vrlo uzane gume da bi trenje sa podlogom bilo što manje, a takođe ima menjač sa desetak brzina koji omogućuje veliki prenos na ravnom i postizanje velikih brzina ili manji prenos za savladavanje uspona; koristi se u sportskom biciklizmu
bicikl s pomoćnim motorom ima dodat motor do 50 cm³ sa vrlo malom potrošnjom, oko 1 L / 100 km; dostiže brzinu do 40 km/h; naročito je poznat francuski bicikl sa pomoćnim motorom tipa Soleks
tandem je bicikl za dve osobe koje sede jedna iza druge
rikša bicikl iza sebe ima prikolicu u kojoj mogu da sede do dve osobe; rikšu u osnovnoj verziji vuče čovek, ova vrsta prevoza je prisutna u jugoistočnij Aziji
nosački bicikl ima tri točka, dva napred, te ispred sebe korpu u koju može da se stavi teret
mauntin bajk ili planinski (brdski, terenski) bicikl je za vožnju po ekstremnim terenima, veoma robustan; kramponi su na točkovima
poni bicikl je bicikl na rasklapanje; to je vrsta ženskog bicikla, nešto manjih točkova u odnosu na standardni, koji u srednjem delu bicikla (u visini kolena) ima šarku koja omogućuje "prelamanje"-sklapanje bicikla na mnogo manji prostor; poznat je jugoslovenski UNIS-ov bicikl poni
sobni bicikl je atletska sprava koja se sastoji od sedišta, pedala i governala-držača za ruke; pedale se okreću kao na biciklu, a na 'governalama' se nalaze instrumenti kojima se fiktivno meri brzina; u okviru sprave postoji mogućnost simuliranja uspona tj. otpora okretanju pedala; služi za jačanje mišića nogu, za sticanje kondicije ali i mršavljenje
monocikl je bicikl sa jednim točkom; potreban je izuzetan osećaj ravnoteže; koristi se u cirkusima
Po tipu zadnje glavčine bicikla, gde se nalazi zupčanik na točku, bicikli se proizvode u dve verzije:
kontraši, bicikli kod kojih se pokretanjem lanca u suprotnom smeru od smera za vožnju izaziva efekat kočenja, tj. to je vrsta kočnice
frajlauf, nemaju efekat kočenja pri okretanju pedala unazad
Bicikli su veoma prisutni tamo gde je ravnica. U Evropi su to Holandija i panonske zemlje.
Bicikli su masovni i u zemljama sa niskim standardom kao što su Kina, Vijetnam i Indonezija.
Bicikle su za prevoz ljudstva i opreme naročito koristile vojske koje su se morale boriti u oblastima gde su putevi bili uništeni ili blatnjavi zbog monsuna. Dva takva primera predstavljaju japanska vojska u Malaji i Burmi za vreme Drugog svetskog rata, odnosno vojska Severnog Vijetnama za vreme Vijetnamskog rata. U potonjem je svaki bicikl standarno prevozio po 50 kilograma opreme.