Biohemija

Biokemija ili biohemija je kemija života, most između biologije i kemije koji proučava kako kompleksne hemijske reakcije stvaraju život. Biohemija je hibridni deo hemije koji konkretno proučava hemijske procese u živim organizmima.^[1] Ovaj članak diskutuje samo kopnenu biohemiju, koja počiva na ugljeniku i vodi. Kako svi oblici života koje danas imamo na planeti imaju zajedničko poreklo, prema tome imaju i slične biohemije, kao što su genetska šifra i stereohemija mnogih biomolekula. Nepoznato je da li su naizmenične biohemije uopšte i moguće.^[2][3]

Biohemija proučava strukturu i funkciju celularnih komponenti, kao što su proteini, ugljeni hidrati, lipidi, nukleinske kiseline i ostali biomolekuli. Iako postoji ogroman broj različitih biomolekula, oni se često sastoje od istih jedinica koje se ponavljaju monomera, ali koji se ponavljaju u različitim sekvencima. Nedavno, biohemija je počela da se fokusira na proučavanje reakcija u kojima su katalizatori enzimi, i na proučavanje osobina proteina.

Biohemija metabolizma ćelije i biohemija endokrinog sistema su dva domena koja su intezivno studirana. Druge oblasti koje spadaju pod pojam biohemije su genetska šifra (DNK, RNK), sinteza proteina, transport kroz ćelijsku membranu i transdukcija signala.

1. ↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. 
2. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Metzler 2001
3. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Sen 2007
4. ↑ Edwards K.J., Brown D.G., Spink, N., Skelly J.V., Neidle S. (1992). „Molecular structure of the B-DNA dodecamer d(CGCAAATTTGCG)2. An examination of propeller twist and minor-groove water structure at 2.2 A resolution”. J.Mol.Biol. 226: 1161-1173. PMID 1518049.