Brzina svjetlosti

Brzina svetlosti

Sunčevoj svjetlosti je potrebno oko 8 minuta i 17 sekundi da pređe prosečno rastojanje od površine Sunca do Zemlje.
Tačne vrednosti
metara u sekundi	Šablon:FormattingError
Plankova dužina po Plankovom vremenu (i.e., Plankove jedinice)	1
Aproksimativne vrednosti (do tri značajne cifre)
Kilometara na sat	Šablon:FormattingError milion (Šablon:FormattingError)
milja po sekundi	Šablon:FormattingError
milja po satu[1]	671 milion (Šablon:FormattingError)
astronomskih jedinica na dan	173[Note 1]
parseka godišnje	0,307[Note 2]
Aproksimativno vreme putovanja svetlosnog signala
Rastojanje	Vreme
jedna stopa	1,0 ns
jedan metar	3,3 ns
od geostacionarne orbite do Zemlje	119 ms
dužina Zemljinog ekvatora	134 ms
od Meseca do Zemlje	1,3 s
od Sunca do Zemlje (1 AU)	8,3 min
jedna svetlosna godina	1,0 godina
jedan parsek	3,26 godina
od najbliže zvezde do Sunca (1,3 pc)	4,2 godina
od najbliže galaksije (patuljaste galaksije Veliki pas) do Zemlje	Šablon:FormattingError
preko Mlečnog puta	Šablon:FormattingError
od galaksije Andromeda do Zemlje	2,5 miliona godina
od Zemlje do kraja vidljivog svemira	46,5 milijardi godina

Brzina svetlosti u vakuumu iznosi tačno 299.792.458 m/s (približno 300.000 km/s), predstavlja važnu fizičku konstantu i zato se obeležava posebnim slovom c. U različitim sredinama (tečnostima, gasovima itd.) brzina svetlosti je različita i uvek manja nego u vakuumu.^[2] S obzirom da je svetlost oblik elektromagnetnog zračenja, njena brzina zavisi od električnih i magnetnih svojstava sredine kroz koju se kreće i konstantna je za tu sredinu.^[3] Izračunava se na osnovu formule: ${\displaystyle c={\frac {1}{\sqrt {\varepsilon \mu }}}}$. U vakuumu je ${\displaystyle c_{0}={\frac {1}{\sqrt {\varepsilon _{0}\mu _{0}}}}}$.

Brzina svetlosti je jedan od važnijih pojmova u Ajnštajnovoj teoriji relativnosti. U teoriji relativnosti, c međusobno povezuje prostor i vreme, a isto tako se javlja u poznatoj jednačini jednakosti mase i energije E = mc².^[4] Prema istoj teoriji nije moguće kretanje brzinama većim od brzine svetlosti u vakuumu.^[5]

Prvu poznatu naučnu metodu za merenje brzine svetla izveo je danski astronom Ole Kristensen Remer 1675. godine. Posle njega, Fizo bez astronomskih metoda dolazi do brzine svetlosti koja iznosi 313.870 km/s. Najpoznatije merenje brzine je izveo Albert Majkelson, uz pomoć rotirajućih ogledala u Kaliforniji. Zahvaljujući tim eksperimentima, utvrđeno je da je brzina svetlosti 299.792,458 km/s, a sam Majkelson je dobio Nobelovu nagradu 1907.

S obzirom da se osnovna merna jedinica za vreme, sekunda, može preciznije izmeriti od osnovne jedinica za dužinu, metra, brzina svetlosti je iskorišćena za preciznu definiciju ove merne jedinice. Tako je od 21. oktobra 1983. godine metar određen kao rastojanje koje svetlost pređe u vakuumu za 1/299.792.458 deo sekunde.^[6]

1. ↑ Larson & Hostetler 2007: str. 197
2. ↑ Penrose, R (2004). The Road to Reality: A Complete Guide to the Laws of the Universe. Vintage Books. str. 410–11. ISBN 978-0-679-77631-4. »... the most accurate standard for the metre is conveniently defined so that there are exactly 299.792.458 of them to the distance travelled by light in a standard second, giving a value for the metre that very accurately matches the now inadequately precise standard metre rule in Paris.« 
3. ↑ „How is the speed of light measured?”. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2015. 
4. ↑ Uzan, J-P; Leclercq, B (2008). The Natural Laws of the Universe: Understanding Fundamental Constants. Springer. str. 43–4. ISBN 978-0-387-73454-5. 
5. ↑ Stachel, JJ (2002). Einstein from "B" to "Z" – Volume 9 of Einstein studies. Springer. str. 226. ISBN 978-0-8176-4143-6. 
6. ↑ Šablon:SIbrochure

Greška u referenci: Oznake <ref> postoje za skupinu imenovanu kao "Note", ali nema pripadajuće oznake <references group="Note"/>