Digestivni enzim

Digestivni enzimi su oni enzimi koji se nalaze u organima za varenje i koji funkcionišu kao biološki katalizatori da pokrenu proces razgrađivanja hrane, tako da važne hranljive materije budu dobro apsorbovane i iskorišćene. Sva hrana sadrži hranljive materije i ima određene nutritivne vrednosti, međutim, dok enzimi ne počnu proces varenja, hranljive materije su „zaključane“ i nisu dostupne da ih telo apsorbuje. Na primer, vlakna i vitamini u žitaricama nisu korisna dok digestivni enzimi ne otpočnu proces i oslobode hranljive materije. Slično tome, meso ili riba ne isporučuju proteine neophodne za rast i razvoj dok proteazni enzimi ne svare proteine.^[1]

Delovanje enzima u organizmu je veoma važno za celokupno zdravlje.^[2] Pravo i potpuno varenje je neophodno za održavanje dobrog zdravlja jer bez varenja, hranljive materije koje se unesu neće biti adekvatno apsorbovane. Digestivni enzimi takođe igraju glavnu ulogu u želudačno-crevnom zdravlju jer mogu da imaju veliki efekat u rešavanju najčešće prepoznatljivih želudačno-crevnih smetnji, uključujući crevnu iritaciju, loše varenje, lošu apsorbciju, veliku crevnu propustljivost, alergije i osetljivosti na hranu. Kliničko iskustvo sa upotrebom digestivnih enzima je pokazalo da ova stanja mogu biti potpomognuta upotrebom enzima sa širokim spektrom upotrebe.

Digestivni enzimi u organizmu:

• potpomažu digestivnu funkciju
• omogućavaju bolju apsorpciju hranljivih materija iz hrane
• održavaju čistoću creva, sprečavaju nastanak gasova, konstipacije i sl.
• pozitivno utiču na zdravlje organizma uopšte

Ljudsko telo prirodno proizvodi enzime za varenje; ipak, sledeće situacije dovode do nedostatka neophodnih enzima:

• Nedostatak hranljivih sastojaka negativno utiče na enzime;
• Proizvodnja enzima može opasti sa godinama;
• Kuvanje namirnica (na temperaturama višim od 40 °C) uništava prirodne enzime koji deluju u koordinaciji sa digestivnim enzimima. Da bi se unosila adekvatna količina digestivnih enzima, neophodno je svakodnevno konzumiranje svežih namirnica, posebno voća i povrća.
• Stres može da potroši enzime;
• Bolesti mogu da spreče proizvodnju enzima;
• Povrede mogu da poremete nivo enzima.

1. ↑ Barrett A.J., Rawlings ND, Woessner JF. The Handbook of Proteolytic Enzymes, 2nd ed. Academic Press, 2003. ISBN 0-12-079610-4.
2. ↑ Brown, Thomas A. "Rapid Review Physiology." Mosby Elsevier, 1st Ed. p. 235