Efijalt

Za ostala značenja, vidi Efijalt (razvrstavanje).

Efijalt (grč. Ἐφιάλτης) bio je atinski državnik i vođa demokratskog pokreta. U drugoj polovini šezdesetih godina 5. veka stare ere sproveo je reforme kojim su smanjena ovlaštenja Areopaga, državnog tela koje je bilo glavni bastion aristokratskog konzervativizma u Atini, što je označilo početak "radikalne demokratije" po kojoj je atinska država postala čuvena. Međutim, Efijalt nije dugo poživeo nakon svojih reformi. Godine 461. st. e. na njega je izvršen atentat koji su organizovale oligarhijske grupacije. Vodstvo u atinskom demokratskom pokretu prešlo je na Perikla.

Nakon što je Kimon, vođa atinske aristokratije, otišao 462. st. e. kao zapovednik atinskog odreda u pomoć Sparti protiv koje se su pobunili heloti, demokrati su pod vođstvom Efijalta prešli u odlučnu ofanzivu. Njihov glavni udarac bio je usmeren protiv Areopaga. U Atini je započeo niz sudskih procesa protiv pojedinih članova Areopaga, pod raznim optužbama: podmitljivosti, utaje državnog novca itd. Za razliku od samog Kimona, čoveka besprekornog poštenja, mnogi njegovi ostomišljenici nisu se, izgleda, odlikovali tom vrlinom. Tim procesima bio je jako uzdrman moralni autoritet mnogih članova Areopaga.

Na predlog Efijalta, koji je imao i podršku mladog Perikla, atinska narodna skupština donela je 462. godine zakon protiv Areopaga kojim su ovom telu zauvek oduzete njegove najvažnije funkcije. Areopagu su ostavljene samo sudske funkcije u slučajevima ubistva i u slučajevima povrede nekih religijskih običaja. Ostale funkcije areopaga prešle su na Veće pet stotina, narodnu skupštinu i sudove. Ovo je, u suštini, ono što o Efijaltovim reformama kaže naš glavni izvor – Aristotelov Atinski ustav. Sasvim je verovatno da se njegove reforme nisu zaustavile na ovome, ali je problem znati šta su još obuhvatile. Verovatno je da Areopag više nije imao jurisdikciju u predmetima o izdaji države, i da su takvi slučajevi preneti na sudove.

Takođe, smanjena su sudska ovlašćenja arhonata, koji su sada obavljali samo preliminarno saslušanje, dok je glavno pretresanje slučajeva prešlo na helijeju. Sa Areopaga na Veće pet stotina prešla je dužnost provere kvalifikacija građana izabranih žrebom za arhonte (dokimasia), kao i dužnost provere ponašanja arhonata kada im je mandat istekao.

Svakako je bilo još reformi. Neke kasnije odlike demokratije uvedene su posle Klistena, ali svakako pre peloponeskog rata. Moglo bi se zaključiti da su te odlike uvedene u ovo doba, premda se time rizikuje da se Efijalt okarakteriše kao sveobuhvatni reformator samo zbog toga što za neke promene antička tradicija ne kaže ko ih je i kada uveo. Tako, biranje članova Veća pet stotina kockom verovatno nije uvedeno pre 488. godine, kada su arhonti počeli da se biraju žrebom; ali Atina je 453. godine uvela jonskom gradu Eretriji biranje žrebom članova sličnog, iako manjeg, lokalnog veća, svakako ne pre nego što se i biranje članova Veća pet stotina u Atini počelo vršiti na taj način. Slično tome, postoje dokazi da su se helijasti plaćali u šezdesetim godinama 5. veka st. e. (manje je dokaza za pedesete godine), što navodi na pomisao da je plaćanje članovima Veća pet stotina, osvedočeno prvi put 411. godine, takođe uvedeno u ovo vreme.

Uzete zajedno, ove reforme liče na rezultat nekog pažljivog razmišljanja pojedinaca koji su imali neku konačnu viziju o izgledu demokratskog poretka. Međutim, one se mogu smatrati i delom tridesetogodišnjeg procesa, pre nego pojedinačnim događajem. Konačno, na Areopag je indirektno uticala promena u biranju arhonata 488. godine, mada je služba arhonta formalno postala dostupna zeugitima tek 457. godine.

Posle ovih reformi, neprijatelji demokratije prihvatili su se poslednjeg sredstva koje im je još stajalo na raspolaganju: Efijalt je ubijen iz zasede, ali tok događaja nije se mogao time izmeniti. Kada se vođa aristokratije Kimon vratio u Atinu, našao se u bespomoćnoj situaciji da bilo šta preduzme i uskoro je bio kažnjen ostrakizmom (461. godine).