Elektromagnetizam |
Ključne stavke |
Elektricitet • Magnetizam |
Elektrostatika |
Magnetostatika |
Elektrodinamika |
Električna mreža |
Kovarijantna formulacija |
Naučnici
|
Elektromotorna sila, skraćeno EMS (označava se sa i meri u voltima),[1] veličina je u elektrotehnici kojom se izražava rad potreban za razdvajanje nosilaca naelektrisanja u nekom izvoru električne struje, pri čemu sila koja deluje na naelektrisanja na krajevima izvora nije direktna posledica polja.[2] Praktično govoreći - pod pojmom EMS podrazumeva se napon na krajevima izvora kada nema struje. Čim se kolo zatvori i poteče struja tada se na krajevima izvora pojavljuje napon koji je manji od EMS ovog izvora. Ovo je posledica unutrašnje otpornosti samog izvora na kojoj će se i pojaviti pomenuti pad napona. Uređaj koji pretvara druge oblike energije u električnu energiju („transduktor”),[3] kao što je baterija (koja konvertuje hemijsku energiju) ili generator (koji konvertuje mehaničku energiju),[2] pruža EMS na svom izlazu.[3] Ponekad se za opisivanje elektromotorne sile koristi analogija sa pritiskom vode[4] (Reč „sila” u ovom slučaju se ne koristi da označava silu interakcije između tela, kao što se može meriti u kilogramima ili njutnima.)
EMS je karakteristika svakog izvora. Ako se pri prenošenju količine naelektrisanja q kroz izvor (od jednog do drugog pola) izvrši rad A, elektromotorna sila je definisana formulom ε= A/q. Da bi kroz električno kolo proticala struja potrebno je da na krajevima provodnika postoji razlika potencijala. Svaki uređaj za pretvaranje bilo kog oblika energije u električnu energiju, naziva se generator, koji ujedno predstavlja i izvor u strujnom kolu. Elektromotorna sila je energijska karakteristika izvora i predstavlja količnik transformisane energije iz bilo kog oblika u električnu (dW) i količine elektriciteta (dq) koja protiče kroz kolo električne struje. =dW/dq
Pri elektromagnetnoj indukciji, EMS se može definisati oko zatvorenog kola provodnika kao elektromagnetski rad koji bi se obavio na električnom naboju (elektron u ovom slučaju) ako putuje jednom oko kola.[5] Za vremenski promenljivi magnetni fluks u kolu, električni potencijal skalarnog polja nije definisan zbog cirkulirajućeg električnog vektorskog polja, ali EMS ipak obavlja rad što se može meriti kao virtualni električni potencijal oko kola.[6]
U slučaju uređaja sa dva terminala (kao što je elektrohemijska ćelija[7][8]) koji se modeluje kao Tevenenovo ekvivalentno kolo,[9][10] ekvivalentna EMS se može meriti kao razlika potencijala otvorenog kola ili „napona” između dva terminala. Ova razlika potencijala može pokrenuti električnu struju, ako je spoljašnje kolo priključeno na terminale.