Elektronsko kolo

Elektronsko kolo je skup elektronskih komponenti međusobno povezanih žicama kroz koje teče električna struja.^[1] Kombinacija komponenti i žica omogućava izvođenje raznih jednostavnih i složenih operacija: signali se mogu pojačati, proračuni izvršiti, i podaci premeštati sa jednog mesta na drugo.^[2]

Uobičajene komponenete su otpornici, tranzistori, induktori i diode. Bitno je da žice povezuju komponente tako da struja može da protiče kroz njih i vrati se do izvora.^[3] Napajanje elektronskom kolu „daje život“. Kola jednosmerne struje se najčešće napajaju naponima između 3 i 12 volti.^[4] Napajanje se uključuje i isključuje pomoću prekidača i releja.^[5] Da biste u elektronici stvorili zvuk, možete koristiti sirene, alarme, zvučnike i druge komponente.^[6]

Integrisanjem elektronskih komponenti u kolo, dobija se integrisano kolo. Većina elektronskih kola na neki je način u interakciji sa spoljnim svetom.^[7] Na primer gitarsko pojačalo mora imati utičnicu da bi se mogla priključiti gitara.

1. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 127), Beograd, 2007.
2. ↑ Charles Alexander and Matthew Sadiku (2004). Fundamentals of Electric Circuits. McGraw-Hill. 
3. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 16), Beograd, 2007.
4. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 64), Beograd, 2007.
5. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 92), Beograd, 2007.
6. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 104), Beograd, 2007.
7. ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 114), Beograd, 2007.