Epilepsija | |
---|---|
Generalizovani 3 Hz EEG snimak | |
Specijalnost | neurologija, epileptology |
Klasifikacija i eksterni resursi | |
ICD-10 | G40-G41 |
ICD-9 | 345 |
DiseasesDB | 4366 |
MedlinePlus | 000694 |
eMedicine | neuro/415 |
MeSH | D004827 |
Epilepsija (od starogrčkog glagola ἐπιλαμβάνειν koji znači "zgrabiti, ščepati ili pogoditi ")[1] je grupa dugotrajnih neuroloških poremećaja koje karakterišu epileptični napadi.[2] Ti napadi su epizode koje mogu varirati od kraćih i skoro neprimetnih do dugih perioda snažnog trzanja.[3] Kod epilepsije, napadi se obično ponavljaju, i nemaju neposredan osnovni uzrok [2] dok se napadi koji se javljaju zbog posebnog uzroka ne smatraju da predstavljaju epilepsiju.[4]
U većini slučajeva uzrok je nepoznat, iako se kod nekih ljudi, između ostalog, epilepsija razvija kao posledica povrede mozga, moždanog udara, raka mozga, i zloupotrebe droge i alkohola. Epileptični napadi su posledica preterane ili abnormalne aktivnosti kortikalnih nervnih ćelija u mozgu.[4] Dijagnoza tipično podrazumeva isključivanje drugih stanja koja bi mogla prouzrokovati slične simptome (kao što je sinkopa) kao i otkrivanje prisustva bilo koji drugih neposrednih uzroka. Epilepsija se često može potvrditi elektroencefalogramom.
Epilepsija se ne može izlečiti, ali se napadi mogu kontrolisati lekovima u oko 70% slučajeva.[5] Kod onih čiji napadi ne reaguju na lekove, operacija, neurostimulacija ili izmene u ishrani mogu doći u obzir. Nisu svi epileptični sindromi doživotni, i kod znatnog broja ljudi dolazi do poboljšanja do te mere da im lekovi više nisu potrebni.
Oko 1% ljudi širom sveta (65 miliona) ima epilepsiju,[6] a gotovo 80% slučajeva se javlja u zemljama u razvoju.[3] Epilepsija postaje češća kako ljudi stare.[7][8] U razvijenom svetu, početak novih slučajeva se javlja najčešće kod odojčadi i starijih ljudi;[9] u svetu u razvoju to je kod starije dece i mlađih odraslih osoba,[10] zbog razlika u učestalost osnovnih uzroka. Oko 5–10% svih ljudi će imati neizazvan napad do 80-te godine života,[11] a šansa da dožive drugi napad je od 40 do 50%.[12] U mnogim oblastima sveta osobama sa epilepsijom je ograničena vožnja ili im nije dozvoljena,[13] ali većina može ponovo da vozi nakon perioda bez napada.
<ref>
; nije zadan tekst za reference po imenu magiorkinis_2010
<ref>
; nije zadan tekst za reference po imenu Thur2011
<ref>
; nije zadan tekst za reference po imenu Poor2012
<ref>
; nije zadan tekst za reference po imenu AFP2012
<ref>
; nije zadan tekst za reference po imenu Drive2012