Back Natuurfilosofie Afrikaans فلسفة طبيعية Arabic Naturfəlsəfə Azerbaijani Натурфіласофія Byelorussian Натурфилософия Bulgarian প্রাকৃতিক দর্শন Bengali/Bangla Filosofia natural Catalan فەلسەفەی سروشتی CKB Přírodní filozofie Czech Naturfilosofi Danish
Prirodna filozofija ili filozofija prirode (od latinskog philosophia naturalis) predstavlja filozofsko istraživanje prirode i fizičkog univerzuma koje je bilo dominantan oblik istraživanja do razvoja savremene nauke. Smatra se da je prirodna filozofija preteča prirodnih nauka.
Počev od Aristotela, pa sve do 19. veka, termin "prirodna filozofija" je bio opšti termin koji se koristio da opiše praksu proučavanja prirode. Tek je u 19. veku sam pojam "nauka" dobio svoje današnje značnjenje sa novim terminima kao što su "biologija" i "biolog", "fizika" i "fizičar".[1] Knjiga Isaka Njutna Philosophiae Naturalis Principia Mathematica (1687), čiji se naslov prevodi kao "Matematički principi prirodne filozofije", odražava trenutnu upotrebu reči "prirodna filozofija", slično "sistematskom proučavanju prirode". Čak i u 19. veku, rasprava Lorda Kelvina i Pitera Taita koja je definisala veći deo moderne fizike je imala naslov Rasprava o prirodnoj filozofiji (1867).
U nemačkoj filozofiji, Naturphilosophie (filozofija prirode) je opstala u 18. i 19. veku kao pokušaj da se postigne jedinstvo prirode i duha. Neka od najvećih imena u nemačke filozofije imaju veze sa ovim pokretom, uključujući i Getea, Hegela i Šelinga. Naturphilosophie je povezan sa romantizmom i pogledom koji smatra prirodni svet kao vrstu ogromnog organihzma, za razliku od pristupa koji su imali Džon Lok i Isak Njutn koji su ga posmatrali kao mašinu.
- ↑ Cahan, David, ur. (2003). From Natural Philosophy to the Sciences: Writing the History of Nineteenth-Century Science. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-08928-7.