Hagiografija ili žitije (stsl. житьѥ - život) je literarni žanr koji opisuje život svetaca.
Reč hagiografija dolazi iz grčkih reči Agios (ἅγιος, "sveti" ili "svetica") i graf (γραφή, "pisanje"). Hrišćanske hagiografije usredsređuju na život, a naročito čuda muškaraca i žena koje su hrišćanske crkve kanonizovale. Ovaj književni žanr je takođe ponekad korišćen i kao crkvena i politička propaganda.[1] Pisce žitija su tadašnji vladari plaćali da im poju hvale.[2] Otac srpske kritičke istoriografije Ilarion Ruvarac je govorio da žitija nemaju nikakvih razumnih istorijskih podataka.[3]
I druge religije, poput budizma i islama takođe imaju hagiografske tekstove o svecima.