Back Halogeen Afrikaans Halocheno AN هالوجين Arabic Halóxenu AST Halogenlər Azerbaijani هالوژن AZB Галогендар Bashkir Halogén BAN Галагены Byelorussian Галягены BE-X-OLD
Elementi ХVII grupe nazivaju se halogenim elementima. Grupu čine nemetali: fluor (F), hlor (Cl), brom (Br), jod (I) i metaloid astat (At), nedovoljno ispitani radioaktivni element s malim vremenom poluraspada. Zajednička konfiguracija za elemente ove grupe je: ns2 np5, sa jednim nesparenim elektronom u p orbitali.
U elementarnom stanju ovi elementi se javljaju u vidu dvoatomnih molekula. Atomi u molekulu vezani su jednostrukom kovalentnom vezom. Svi elektroni su spareni. Veze između molekula su slabe, potiču od van der Valsovih privlačnih sila. Sa porastom atomskog broja elemenata rastu i atomske zapremine, privlačne sile među molekulima, temperatura topljenja i ključanja. Fluor i hlor su gasovi, brom je tečnog, a astat čvrstog agregatnog stanja. Boja elemenata sa porastom atomskog broja postaje sve tamnija. Svi su oštrog mirisa, otrovnog dejstva. Udisanje malih količina halogena izaziva nadražaj organa za disanje, upalu sluzokože nosa i grla, dok veće količine izazivaju trovanje. U vodi se halogeni elementi slabo rastvaraju, a bolje u organskim rastvaračima.
Energija jonizacije i elektronegativnost opadaju sa porastom atomskog broja elemenata u grupi. Velike vrednosti prve energije jonizacije kao i visoke vrednosti koficijenata elektronegativnosti ukazuju na to da su halogeni elementi oksidaciona sredstva (primaju elektrone). Energija veze ima najveću vrednost kod hlora (iako bi se očekivalo da najveću vrednost ima fluor), a opada ka jodu. Na sličan način se menja i elektronski afinitet (najviši je kod hlora). Za ove anomalije još nema prihvatljivog objašnjenja. Redoks-potencijal i aktivnost elemenata opada analogno sa vrednostima elektronegativnosti od fluora prema jodu. Halogeni sa većim redoks-potencijalom oksiduju ona sa manjim standardnim redoks-potencijalima.
Elementi VIIa grupe pokazuju veliku sličnost u hemijskom ponašanju. Razlike se, ukoliko postoje, više iskazuju u intezitetu nego u vrsti hemijskih reakcija. To su tipični nemetali. Stupaju u reakciju sa gotovo svim elementima. U prirodi se javljaju samo u vidu jedinjenja.
