Hipija

Za istoimenog Pizistratovog sina i atinskog tiranina, v. članak Hipija (Pizistratov sin)

Hipija iz Elide (grč. Ἱππίας) bio je grčki sofista, rođen polovinom 5. veka st. e. i, prema tome, mlađi savremenik Protagore i Sokrata.

Hipija je bio tipičan sofistički mnogoznalac: on nije bio originalni mislilac spekulativne filozofske misli, ali je bio upućen u mnoge oblasti znanja, te je iz svojih raznorodnih istraživanja ipak izvukao nekoliko značajnih etičkih i političkih zaključaka. Od njegovih mnogobrojnih proznih spisa znamo naslove tek malom broju njih: Trajanski razgovor, Imena naroda, Popis olimpijskih pobednika i Zbornik (Συναγωγή). Hipijin značaj ponajviše leži u tome što je on – na osnovu svojih etnografskih i istorijskih proučavanja društvenih ustanova, ali svakako i na tragu Protagorinih postavki – obradio pojam suprotnosti između prirode (φύσις) i zakona (νόμος), i ta suprotnost ostaće kao jedna od najčešćih tema sofističke misli. Za Hipiju društveni običaj nije više – kao za Herodota ili Pindara – legitimni vladalac, nego naprotiv okovi kojih čovek treba da se oslobodi, jer kad se jednima neki običaj čini dobrim, a drugima rđavim, onda se vidi koliko on zapravo vredi sam po sebi i koliko je protivprirodan. Platon u dijalogu Protagora pripisuje Hipiji izreku: "Zakon kao tiranin prisiljava ljude da čine mnoge stvari protiv prirode" (337d 2–3). Prema tome, za Hipiju su loši svi ljudski zakoni koji nisu u skladu s prirodom, odnosno s "nepisanim zakonima" (ἄγραφοι λόγοι). Hipija proklamuje ne samo jednakost svih ljudi, nego i samodovoljnost jedinke, pa se i sam trudio da se tako ponaša, pohvaleći se jednom prilikom da je sam napravio svu odeću koju nosi na sebi.

Hipija je bio posebno slavljen zbog svoje svestranosti, jer su u područje njegovog interesovanja ulazili matematika, astronomija, gramatika, retorika, ritmika, harmonija, istorija, književnost, mitologija. Njegov Popis olimpijskih pobednika postavio je temelje potonjem grčkom sistemu datiranja pomoću olimpijada, koji je najpre uveo istoričar Timaj.

Dijalozi Hipija Veći i Hipija Manji – koji su sačuvani pod Platonovim imenom, ali im je autentičnost još uvek sporna – sadrže prikaz Hipijine metodologije i, bez obzira na sporno autorstvo i na određeno preterivanje, pokazuju da ih je napisao neko ko je dobro poznavao Hipiju i njegovo okruženje.

Nema sumnje da je Hipija značajan za grčku književnost po svojim proučavanjima značenja reči, vrednosti ritma i harmonije, te književnog stila. Pripisuju mu se važni radovi o Homeru, grčkoj i stranoj književnosti te arheološke rasprave, ali od svega toga nije sačuvano ništa osim sasvim oskudnih fragmenata. Hipija predstavlja prelaz sa prvih velikih sofista, Protagore, Gorgije i Prodika, ka mnogobrojnim erističarima koji su i samom terminu "sofistika" doneli pogrdno značenje.