Ifigenija u Aulidi | |
---|---|
Napisao: | Euripid |
Zbor | Grkinje |
Likovi | Agamemnon Menelaj Klitemnestra Ifigenija Ahilej sluga |
Radnja | Luka Aulida |
Ifigenija u Auldii (grčki: Ἰφιγένεια ἐν Αὐλίδι / Iphigeneia en Aulidi) je posljednje sačuvano djelo znamenitog starogrčkog dramatičara Euripida. Napisana između 408. pne. - iza Oresta - i 406. pne. kada je Euripid umro, praizvedena je u Ateni sljedeće godine[1] u režiji njegovog nećaka ili sina Euripida Mlađeg,[2] kada je osvojila prvu nagradu na Dionizijskom festivalu.
Radnja se vrti oko Agamemnona, vođe grčkog saveza okupljenog da bi se vodio trojanski rat, te odluke da žrtvuje kći Ifigeniju kako bi vojska mogla otploviti, odnosno sačuvati čast u borbi za Troju. Glavni sukob u drami je između Agamnenona i Ahileja oko sudbine mlade žene, prilično sličan sukobu opisanom na početku Ilijade.
Nepogodan vetar zadržava Ahejce u Aulidi, i oni ne mogu da otplove u Troju. Po savetu vrača Kalhanta, Agamemnon je poslao po svoju kćerku Ifigeniju da je tobože uda za Ahileja, a u stvari da je žrtvuje Artemidi kako bi ona poslala povoljan vetar. Međutim, pokaje se što je to učinio i po poverljivom sluzi šalje svojoj ženi, Klitemnestri, pismo da ne šalje Ifigeniju. Menelaj uhvati pismo, i uskoro dolazi Klitemnestra s Ifigenijom i malim Orestom. Kad je Ahilej sve saznao, moli ga Klitemnestra da joj brani dete od rođenog oca. Ahilej reši da brani Ifigeniju. Ali Agamemnon ne može da popusti. Ni Ahileju ne da vojska da učini šta je obećao. Kad je Ifigenija videla da ceo ratni pohod zavisi od nje, reši ona dati svoj život za slavu cele Helade. Pošto se oprostila od majke i brata, odvedu je ka žrtveniku, ali dolazi glasnik s vešću da je Artemida Ifigeniju sklonila, a umesto nje na žrtvenik podmetnula košutu.