Back فلسفة هندية Arabic فلسفه هنديه ARZ ভাৰতীয় দৰ্শন Assamese Hind fəlsəfəsi Azerbaijani Һинд фәлсәфәһе Bashkir Индийска философия Bulgarian भारतीय दर्शन Bihari ভারতীয় দর্শন Bengali/Bangla Pensament de l'Índia Catalan Indická filozofie Czech
Indijska filozofija (sanskrit: darśhana) označava na filozofske škole i tradicije Indijskog potkontinenta.
Istorija indijske filozofije može se grubo podeliti u tri duža perioda: predsistematska misao Veda, upanišada, epova i ranog budizma; klasični sistemi hinduističke, budističke i đainske misli, uključujući i teologije teističkih tradicija; i savremena indijska filozofija od XIX veka do danas. Današnji indijski filozofi razmatraju i ideje preuzete iz tradicije Zapada.[1]
Većina knjiga antičke indijske filozofije su bili komentari koji razjašnjavaju izvorne religijske i filozofske tekstove.[1] Mnoštvo tumačenja vodilo je do formiranja različitih škola, koje su u srednjem veku postale poznate kao šest škola filozofije ili šest daršana, i to: samkja, joga, mimamsa, vedanta, njaja i vaišesika. Osnovno nastojanje svih škola je da se čovek, zasenjen urođenim neznanjem, avidya, uputi putem istine.[2]
Razvojem indijske misli je gospodario asketski ideal.[2] Moralno vladanje ima za cilj očišćenje, življenje u skladu s moralnim propisima zaustavlja ili uspavljuje želje i strasti, koje, zaokupljajući, uznemiravajući ili kaljajući um, sprečavaju svetlost istine da se na njega izlije ili da se u njemu trajno nastani: jedino spokojan um može da učestvuje u saznanju.[2]