Jean Cocteau | |
---|---|
Biografske informacije | |
Rođenje | Maisons-Laffitte, Francuska | 5. 7. 1889.
Smrt | 11. 10. 1963. (dob: 74) Milly-la-Forêt, Francuska |
Pseudonim | Frivolni princ |
Obrazovanje | |
Zanimanje | |
Potpis | |
Jean Maurice Eugène Clément Cocteau (5. jul 1889 — 11. oktobar 1963) bio je francuski pesnik, dramaturg, romanopisac, dizajner, filmski stvaralac, likovni umetnik i kritičar. Bio je jedan od najistaknutijih umetnika nadrealističkog, avangardnog i dadaističkog pokreta i uticajna figura u umetnosti ranog 20. veka.[1] National Observer je naveo da „od umetničke generacije čija je smelost iznedrila umetnost dvadesetog veka, Cocteau je bio najbliži renesansnom čoveku.“[2]
Najpoznatiji je po romanima Les Enfants Terribles (1929), Le Grand Écart (1923) i Le Livre blanc (1928); pozorišnim predstavama La Voix Humaine (1930), La Machine Infernale (1934), Les Parents terribles (1938), La Machine à écrire (1941) i L'Aigle à deux têtes (1946); i filmovima Le Sang d'un poète (1930), Les Parents terribles (1948), La Belle et la Bête (1946), Orphée (1950) i Le Testament d'Orphée (1960), koji zajedno sa Le Sang d'un poète i Orphée čini takozvanu Orfičku trilogiju. AllMovie ga je opisao kao „jednog od najuspešnijih i najuticajnijih avangardnih filmskih stvaralaca“.[3] Cocteau je, prema Annette Insdorf, „ostavio iza sebe masu dela bez premca po raznovrsnosti umetničkog izraza.“[2]
Iako je njegovo delo obuhvatalo više različitih medija, Cocteau je insistirao na tome da sebe naziva pesnikom, klasifikujući veliku raznolikost svojih dela – pesama, romana, drama, eseja, crteža, filmova – kao poésie („poeziju“); poésie de roman, poésie de thêatre, poésie critique, poésie graphique i poésie cinématographique.[4]