Jodovodonik

Jodovodonik
Naziv po klasifikaciji	Vodonik jodid[1] Jodovodonik[1]
Drugi nazivi	Jodan[1]
Identifikacija
CAS registarski broj	10034-85-2 Y
PubChem[2][3]	24841
ChemSpider[4]	23224 Y
UNII	694C0EFT9Q Y
EINECS broj	233-109-9
KEGG[5]	C05590
MeSH	hydroiodic+acid
ChEBI	43451
ChEMBL[6]	CHEMBL1233550 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	MW3760000
Gmelin Referenca	814
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES I
InChI InChI=1S/HI/h1H Y Kod: XMBWDFGMSWQBCA-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/HI/h1H Kod: XMBWDFGMSWQBCA-UHFFFAOYAO
Svojstva
Molekulska formula	HI
Molarna masa	127.91 g mol−1
Agregatno stanje	bezbojni gas
Gustina	2.85 g cm-3 (na −47 °C)
Tačka topljenja	-51 °C, 222 K, -60 °F
Tačka ključanja	-34 °C, 239 K, -29 °F
pKa	≈ –9 (aproksimativno, u vodi,[7] 2.8 (u acetonitrilu)[8]
Baznost (pKb)	23.5
Indeks prelamanja (nD)	1.466
Dipolni moment	0.38 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	26.40-26.60 kJ mol-1
Standardna molarna entropija So298	206.59 J K-1 mol-1
Specifični toplotni kapacitet, C	228.3 mJ K-1 g-1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	hydrogen iodide hydroiodic acid
EU-klasifikacija	C
EU-indeks	053-002-00-9
NFPA 704	0 3 0 COR
R-oznake	R35
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Astatovodonik Bromovodonik Hlorovodonik Fluorovodonik Indijum hidrid Rubidijum hidrid Stibin
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Jodovodonik (HI) je diatomski molekul. Vodeni rastvor HI je poznat kao jodovodonična kiselina. Ona je jaka kiselina. HI se koristi u organskoj i neorganskoj sintezi kao jedan od primarnih izvora joda i kao redukujući agens.

1. ↑ ^{1,0 1,1 1,2} „hydrogen iodide (CHEBI:43451)”. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. IUPAC Names. 
2. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
3. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
4. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
5. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
6. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
7. ↑ Perrin, D.D., Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution; 2nd Ed., Pergamon Pres: Oxford, 1982.
8. ↑ Kütt, A.; Rodima, T.; Saame, J.; Raamat, E.; Mäemets, V.; Kaljurand, I.; Koppel, I. A.; Garlyauskayte, R. Yu.; Yagupolskii, Y. L.; Yagupolskii, L. M.; Bernhardt, E.; Willner, H.; Leito, I. Equilibrium Acidities of Superacids. J. Org. Chem. 2011, 76, 391–395. DOI: 10.1021/jo101409p