Kalijum hidroksid

Kalijum hidroksid
Drugi nazivi	Bazna potaša
Identifikacija
CAS registarski broj	1310-58-3 Y
PubChem[1][2]	14797
ChemSpider[3]	14113 Y
UNII	WZH3C48M4T Y
EINECS broj	215-181-3
UN broj	1813
MeSH	Potassium+hydroxide
ChEBI	32035
RTECS registarski broj toksičnosti	TT2100000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES [K+].[OH-]
InChI InChI=1S/K.H2O/h;1H2/q+1;/p-1 Y Kod: KWYUFKZDYYNOTN-UHFFFAOYSA-M Y InChI=1/K.H2O/h;1H2/q+1;/p-1 Kod: KWYUFKZDYYNOTN-REWHXWOFAT
Svojstva
Molekulska formula	KOH
Molarna masa	56.10564 g/mol
Agregatno stanje	bela supstanca, higroskopna
Gustina	2.044 g/cm³, osnovno
Tačka topljenja	360 °C
Tačka ključanja	1320 °C
Rastvorljivost u vodi	1100 g/L (25 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	monoklinična
Opasnost
EU-klasifikacija	Korozivan (C)
NFPA 704	0 3 1
R-oznake	R22, R35
S-oznake	(S1/2), S26, S36/37/39, S45
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalijum-oksid; Kalijum-peroksid; Kalijum-superoksid
Drugi katjoni	Litijum-hidroksid; Natrijum-hidroksid; Rubidijum-hidroksid; Cezijum-hidroksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Kalijum-hidroksid (molekulska formula KOH) je hidroksid kalijuma, i jedna od najjačih baza.^[4][5]

Pri normalnim uslovima kalijum-hidroksid je čvrsta supstanca bele boje gustine 2,04 g/cm³. Obično se produkuje u obliku, mekih kristalnih listića ili granula. Veoma dobro je rastvorljiv u vodi npr. na temperaturi od 0 °C 97 g na 100 cm³, a na 20 °C 110 g na 100 cm³ H₂O. Proces rastvaranja je egzoterman. Temperatura topljenja kalijum hidroksida iznosi 406+ °C, a temperatura ključanja 1320 °C. Kalijum hidroksid i njegov vodeni rastvor prima iz vazduha ugljen dioksid gradeći kalijum karbonat. Kalijum hidroksid nagriza kožu i izaziva ozbiljne rane. LD50 (pacov, preko usta) iznosi 250 – 400 mg/kg.

Njegova molekulska masa je 56,1 u.

Dobija se reakcijom kalijuma sa vodom. U većim količinama dobija se elektrolizom rastvora kalijum hlorida. Pre se dobijao rastvaranjem pepela u vodi ali takav kalijum-hidroksid nije bio potpuno čist.

Kalijum-hidroksid se koristi za proizvodnju sapuna, u organskim sintezama kao jaka baza i u sredstvima za čišćenje cevi.

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
5. ↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.