Kapital

Ovaj članak ili jedan njegov dio nije preveden ili je samo djelimično preveden. Ako smatrate da ste sposobni prevesti ga, pogledajte kako uređivati članak, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o standardima Wikipedije i srpskohrvatskog jezika.

Za ostala značenja, vidi Kapital (razvrstavanje).

Kapital (lat. capitalis - glavni, caput – glava) u ekonomiji predstavlja vrednost (u formi novca, imovine ili ljudskih resursa) koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu ekonomsku delatnost sa osnovnom namenom da se uveća, odnosno da donese dobit.^[1] Kapital se može ulagati u proizvodni ili neproizvodni sektor. Međutim, njegova osnovna namena je uvek ista, a to je uvećanje osnovne vrednosti ili proizvodnja drugih dobara. S obzirom da kapital nije prirodno dobro, on se mora proizvesti ili pozajmiti.

Kapital može biti fizički (oprema, proizvodni i poslovni prostori, sirovine, polugotovi i gotovi proizvodi) i finansijski (gotovina, hartije od vrednosti itd). Međutim, treba praviti razliku između kapitala i lične imovine, jer lična imovina ne učestvuje u proizvodnom procesu. U slučaju da se ta imovina proda i dobijeni novac uloži u proizvodnju, lična imovina se u tim uslovima pretvara u kapital.

Kapital se može podeliti i na stalni (fiksni) i opticajni (cirkulirajući). Sredstva koja će se dugo vremena zadržati kao ulaganje u osnovna sredstva predstavljaju stalni (fiksni) kapital, dok ona sredstva koja se koriste za tekuće finansiranje predstavljaju opticajni (cirkulirajući) kapital. Osim toga, postoji podela kapitala na vlasnički i pozajmljeni. Vlasnički je onaj kapital koji vlasnik unosi u proizvodnju i stoga na njega ne plaća kamate, dok se pozajmljeni kapital odnosi na sredstva koja su pozajmljena i za koja se u nekom vremenskom periodu mora vratiti glavnica (pozajmljena vrednost) i kamata. Ulaganje kapitala u neki posao ili projekat sa ciljem da se dobije određena korist se naziva investiciono ulaganje.

Adam Smit definiše kapital kao „onaj deo čovekovih deonica od kojeg se očekuje da će proizvesti prihod”. Ovaj termin je korišten za svu pokretnu imovinu od 16. veka.^[2]

Kako se kapitalno dobro održava ili vraća u stanje preprodukcije, zavisi od tipa datog kapitala. U većini slučajeva kapital se zamenjuje nakon perioda deprecijacije dok novije forme kapitala čine dalju upotrebu sadašnjeg kapitala neprofitabilnom. Isto tako je moguće da napreci učine jednu zastarelu formu kapitala ponovo praktičnom. Kapital je distinktni oblik zemljišta (ili neobnovljivog resursa) u smislu da se kapital može povećati ljudskim radom. U bilo kom momentu, totalni fizički kapital se može smatrati kapitalnim deonicama (što ne treba mešati sa kapitalnim deonicama poslovne jedinice).

U fundamentalnom smislu, kapital se sastoji od svega što može da poveća moć osobe da vrši ekonomski koristan rad, kamen ili strela je kapital za pećinskog čoveka koji može da ih koristi kao lovačke instrumente, i putevi su kapital za stanovnike grada. Kapital je unos u produkcionu funkciju. Kuće i lični automobili se obično ne definišu kao kapital nego kao trajna dobra, pošto se oni ne koriste za produkciju prodajnih dobara i usluga.

U marksističkoj političkoj ekonomiji,^[3] kapital je novac koji se koristi za kupovinu nečega s ciljem ponovne prodaje uz realizaciju finansijskog profita. Kod Marksa kapital postoji samo unutar procesa ekonomske razmene — on je bogatstvo koje izrasta iz samog procesa cirkulacije, i za Marksa on formira osnovu ekonomskog sistema kapitalizma. U savremenijim školama ekonomije, ova forma kapitala se generalno naziva „finansijskim kapitalom” i razlikuje se od „kapitalnih dobara”.

1. ↑ Boulding, Kenneth E.. „Capital and interest” (en). Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 22. 7. 2017. 
2. ↑ „Online Etymology Dictionary”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 14. 12. 2014. 
3. ↑ „Definition of Capital on Marxists.org”. Encyclopedia of Marxism. Marxism.org. Pristupljeno 8. 2. 2013.