Kitara ili citara (starogrčki: κιθάρα, kithāra, lat. cithara) bio je žičani muzički instrument koji se koristio u antičkoj Grčkoj. U novogrčkom jeziku reč κιθάρα znači "gitara" ― ova reč takođe vuče poreklo od reči κιθάρα.
Kitara je bila jedna varijanta lire, no za razliku od jednostavnije lire, koja je imala samo dve žice i bila pučki instrument, kitaru su uglavnom koristili profesionalni svirači, koji su se zvali κιθαροιδοί (kitharoidoi), tj. "kitaristi". Kitara kao muzički instrument verovatno potiče iz Azije,[1] premda su grčki pisci kao njenog pronalazača ponekad imenovali pesnika Terpandra, koji je živeo u prvoj polovini 7. veka pne. Kitara koja je prozvodila bas tonove zvala se barbiton,[2] i ta je verzija bila naročito popularna u istočnim egejskim oblastima i Maloj Aziji.