Kladistika

Kladistika (od grčke reči κλαδος, klados - grana) je biološka disciplina koja se bavi određivanjem odnosa između organizama na osnovu izvedenih sličnosti. Ona je najprominentnija od nekoliko pristupa filogenetske sistematike, koja proučava evolutivne odnose živih bića. Kladistička analiza predstavlja osnovu za veliki broj sistema biološke klasifikacije, koji se trude da grupišu organizme na osnovu evolutivne srodnosti. Nasuprot kladistici, fenetika grupiše organizme na osnovu njihove sveukupne sličnosti, a neki tradicionalniji pristupi se zasnivaju na pojedinim ključnim karakterima. Vili Henig (1913-1976) se smatra osnivačem kladistike.

Da bi se prikazali raznoliki odnosi među organizmima, crtaju se drvoliki dijagrami (nazvani kladogrami), na osnovu širokog spektra informacija, od genetičkih do morfoloških. Na kladogramu, organizmi su predstavljeni na krajevima grana (nalik na lišće), a svaki čvor između grana bi trebalo da bude dihotom (iz njega izlaze dve grane). Dva taksona na granama koje polaze iz istog čvora nazivaju se sestrinskim taksonima, ili sestrinskim grupama. Svako poddrvo, bez obzira da li sadrži jednu ili stotinu grupa, naziva se klada. Korektan kladogram sadrži sve organizme sa zajedničkim pretkom unutar jedne klade. Svaka klada je definisana setom karaktera koji se pojavljuju u njenim članovima, a ne pojavljuju se izvan klade u grupi iz koje je klada izvedena. Ovi karakteri (osobine) za identifikovanje klade nazivaju se sinapomorfije, ili sinapomorfne osobine (od grčkih prefiksa συν, syn - zajedničko; απο, apo - na, od; μορφη, morphe - oblik, što bi označilo zajedničku i izvedenu osobinu). Na primer, tvrda prednja krila su sinapomorfna osobina tvrdokrilaca (Coleoptera).