Leukip (grč. Λεύκιππος, 5. vek st. e.) bio je antički grčki filozof, koji se smatra začetnikom antičkog atomizma.
O Leukipovom životu zna se veoma malo. Prema Diogenu Laertiju (IX, 30), još u antici kao mesto njegovog rođenja spominjali su se Milet, Abdera i Eleja, ali sve to mogu biti puke pretpostavke iznete samo na osnovu veće ili manje sličnosti njegove filozoske misli sa učenjima presokratskih filozofskih škola koje se vezuju za spomenute gradove. Milet se kao Leukipovo mesto rođenja čini nešto malo verovatnijim nego ostala dva. Leukipovo stvaralaštvo pada u vreme posle Parmenida, Zenona i Melisa. Prema Diogenu Laertiju (X, 13), Epikur je čak tvrdio da Leukip nikada nije ni postojao, ali toj tvrdnji ne treba pokloniti preveliku pažnju, s obzirom na to da ga Aristotel često spominje.
Od dela koja se pominju u demokritovskom korpusu, koji je prikupio Trasil (Diog. Laert. IX, 45–49), dva se spisa ponekada pripisuju Leukipu: Veliki svetski poredak (Μέγας διάκοσμος) i O umu (Περὶ νοῦ). Izgleda da je Teofrast bio prvi koji je tvrdio da je Leukip pravi autor ova dva spisa, i sasvim je moguće da je bio u pravu.
Napravljeno je mnogo pokušaja da se Leukipovo filozofsko učenje razdvoji od mnogo plodnije Demokritove filozofske misli, ali rezultati tih nastojanja ostaju veoma slabi. Od Leukipa je sačuvan samo jedan fragment koji se sa sigurnošću može pripisati njemu: "Ništa se ne događa bez razloga (μάτην), nego sve s razlogom (ἐκ λόγου) i po nuždi" (fr. 2, sačuvan pod Demokritovim imenom).