Mavrikije

Mavrikije (rođen oko 539. - umro 602) bio je vizantijski car od 582. do 602. godine.

Mavrikije je poreklom bio Jermenin iz maloazijske oblasti Kapadokije. Istakao se kao vojskovođa tokom vladavine Tiberija II Konstantina koji ga je postavio za zapovednika dvorske garde eskubitora, a zatim ga učinio svojim zetom i naslednikom 582. godine.

Mavrikije je nasledio ogromno Carstvo ugroženo od spoljnih neprijatelja na svim frontovima. Car je pokrenuo velike reforme na Zapadu gde je vrhovnu vojnu i civilnu komandu stavio u ruke egzarha u Raveni i Kartagini. U Španiji je 584. Carstvo izgubilo svoje najznačajnije uporište, grad Kordovu, a u Italiji, izdeljenoj langobardskim posedima, se počela osećati i politička nezavisnost pape Grigorija I Velikog.

Ipak, na Istoku Mavrikije je postigao privremenu konsolidaciju. Mir sa Persijom je postignut nakon što je Mavrikije 591. pomogao zbačenom Hozroju II da se vrati na presto. Hozroje je oženjen carevom ćerkom i prepustio je Carstvu delove Jermenije i Mesopotamije. Na Balkanu je Mavrikije delimično povratio ravnotežu nakon što je od 592. vojska redovno upadala na teritorije severno od Dunava i uznemiravala avarske i slovenske naseobine. Mavrikijeva štedljiva politika, kao i naređenje da vojska prezimi na varvarskoj teritoriji izazvala je 602. pobunu i uzdizanje centuriona Foke na carski presto. Pobunjenici su potom krenuli na prestoni Konstantinopolj i pogubili Mavrikija i članove njegove porodice, čime je okončana vladavina Justinijanove dinastije.

Mavrikije je ostao upamćen kao zaštitnik pravoslavnih i sposoban vladar koji je započeo reforme koje su anticipirale uspostavljanje tematskog sistema u 7. veku. Pored toga, smatrao se i za autora jednog od prvih vizantijskih dela o vojnoj veštini Strategikona.