Metan

Metan
Drugi nazivi	Metil hidrid, biogas
Identifikacija
CAS registarski broj	74-82-8 Y
PubChem[1][2]	297
ChemSpider[3]	291
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES C
InChI InChI=1/CH4/h1H4
Svojstva
Molekulska formula	CH4[4]
Molarna masa	16.042 g/mol
Agregatno stanje	Bezbojni gas
Gustina	0.717 kg/m3 (gas, 0 °C) 415 kg/m3 (tečnost)
Tačka topljenja	-182.5 °C, 91 K, -297 °F
Tačka ključanja	-161.6 °C, 112 K, -259 °F
Rastvorljivost u vodi	35 mg/L (17 °C)
Opasnost
Opasnost u toku rada	Visoko zapanjiv (F+)
NFPA 704	4 1 0
R-oznake	R12
S-oznake	S2, S9, S16, S33
Tačka paljenja	-188 °C
Eksplozivni limiti	5 – 15% [5]
Srodna jedinjenja
Srodna Alkanii	Etan, propan
Сродна једињења	Metanol, Hlorometan, Mravlja kiselina, formaldehid, silan
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Metan (CH₄), poznat i kao blatni gas je najprostiji zasićeni ugljovodonik (alkan). Ukoliko vladaju normalni uslovi on je bezbojan gas.

U prirodi metan nastaje usled bezkiseoničnog raspada organskih materija (npr. močvarama). Metan je glavni sastojak zemnog gasa. Koristi se kao gas za grejanje i kao sirovina za dobijanje organskih jedinjenja

Molekul metana ima oblik tetraedra. Atom ugljenika s ima sp³ hibridizaciju. Ostale orbitale grade hemijsku vezu sa četri atoma vodonika. Sve četri veze su podjednake (uglovi između veza iznose 109°28') i veoma su malo polarizovane, što je zajedno sa nedostatkom slobodnih elektronskih parova velike postojanosti ovog jedinjenja. Metan može da učestvuje samo u reakcijama tipičnim za alkane (npr: sagorjevanje).

Labaratorijski metan se dobija prženjem natrijum acetata sa natrijum hidroksidom:

CH₃COONa + NaOH → CH₄ + Na₂CO₃

Druga metoda je hidroliza aluminijum karbida:

Al₄C₃ +12H₂O → 3CH₄ + 4Al(OH)₃

1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
4. ↑ „NIST veb knjiga”. 
5. ↑ „MSDS Methane”. Arhivirano iz originala na datum 2010-12-01. Pristupljeno 2014-04-11.