Neuhranjenost | |
---|---|
Sinonimi | Malnutricija, pothranjenost |
Narandžasta traka — traka označava svest o neuhranjenosti. | |
Specijalnost | Medicina intenzivne nege |
Simptomi | Problemi fizičkog i mentalnog razvoja, niski nivoi energije, otekle noge i abdomen[1][2] |
Uzroci | Konzumacija dijete u kojoj bilo nema dovoljno nutrijenata ili su nedovoljno apsorbovani[3][4] |
Faktori rizika | nedovljna laktacija, gastroenteritis, pneumonija, malarija, morbili[5] |
Prevencija | Unapređenje poljoprivrednih praksi, redukovanje siromaštva, poboljšana sanitacija, osnaživanje žena[6][7] |
Lečenje | Poboljšana ishrana, suplementacija, terapeutska hrna, tretiranje osnovnog uzroka[6][8][9] |
Frekvencija | 793 miliona neuhranjenih / 13% populacije (2015)[10] |
Smrtnost | 406.000 od nutricione deficijencije (2015)[11] |
Klasifikacija i eksterni resursi |
Neuhranjenost je stanje koje nastaje kao posledica nedovoljnog ili neuravnoteženog unosa ugljenih hidrata, proteina i drugih nutritivnih materija.[1][3] Ovo se negativno odražava na ćelije i tkiva, kao i na funkcionisanje organizma u celini.[12][13][14] Može da se javi kao posledica rigoroznih restriktivnih dijeta i neizbalansiranog unosa hrane, a ukoliko se nastavi u dužem vremenskom periodu može da se javi pravo gladovanje i da nastanu razne bolesti i infekcije. Jedan od poznatijih oblika neuhranjenosti je skorbut, koji nastaje usled deficita vitamina C.[15][16][17]
Nedostatak nutrijenata se naziva pothranjenost ili nedovoljna uhranjenost, dok se višak naziva prehranjenost.[2] Neuhranjenost se često koristi u specifičnom kontekstu pothranjenosti gde osoba ne dobija dovoljno kalorija, proteina ili mikronutrijenata.[2][12] Ako do neuhranjenosti dođe tokom trudnoće, ili tokom prve dve godine života, može doći do permanentnih problema u fizičkom i mentalnom razviću.[1] Ekstremna neuhranjenost, poznata kao gladovanje, može da ima simptome koji obuhvataju: nizak rast, mršavo telo, veoma niske nivoe energije, i otekle noge i abdomen.[1][2] Neuhranjene osobe često podležu infekcijama i često im je hladno. Simptomi nedostatka mikronutrijenata zavise od nedostajućeg mikronutrijenta.[2]
Neuhranjenost je obično uzrokovana nedostatkom dovoljne količine kvalitetne hrane.[5] To je često povezano sa visokim cenama hrane i siromaštvom.[1][5] Nedovoljno dojenje može da doprinose, kao i brojne infektivne bolesti kao što su: gastroenteritis, pneumonija, malarija, i morbili, koje povećavaju nutricione zahteve.[5] Postoje dva tipa neuhranjenosti: proteinsko-energetska neuhranjenost i dijetarna deficijencija.[12] Proteinsko-energetska neuhranjenost poprima dva oblika: marazam (nedostatak proteina i kalorija) i kvašiorkor (samo nedostatak proteina).[2] Česte deficijencije nutrijenata obuhvataju: nedostatak gvožđa, joda, i vitamina A.[2] Tokom trudnoće, usled povećanja telesnih potreba, deficijencije mogu da postanu česte.[13] U nekim zemljama u razvoju, prehranjenost u vidu gojaznosti počinju da se javljaju u istim zajednicama kao i neuhranjenost.[18] Drugi uzroci neuhranjenosti obuhvataju anoreksiju nervozu i barijatriju.[19][20]
Napori da se poboljša ishrana su neki od najefektivnijih vidova pomoći zemljama u razvoju.[6] Dojenje može da redukuje stope neuhranjenosti i smrtnosti kod dece,[1] i napori da se promoviše ta praksa povećavaju stope dojenja.[8] Kod male dece, obezbeđivanje hrane (pored majčinog mleka) tokom perioda od šest meseci do dve godine poboljšava ishode.[8] Postoji uverljiva evidencija o korisnom dejstvu suplementacije brojnim mikronutrijentima žena tokom trudnoće i male dece u zemljama u razvoju.[8] Dostava hrane ljudima kojima je najpreče potrebna, se efektivno vrši direktnim dostavljanjem, kao i novčanom pomoći tako da je mogu kupiti.[6][21] Jednostavno hranjenje dece u školama nije dovoljno.[6] Kontrola ozbiljne neuhranjenosti u kućama pogođenih osoba je uglavnom moguća pomoću gotove terapeutske hrane.[8] Izuzetno neuhranjene osobe su sklone ispoljavanju niza zdravstvenih problema, te je bolnički tretman često neophodan.[8] Time je često obuhvaćeno kontrolisanje niskih nivoa krvnog šećera i niske telesne temperature, sprečavanje dehidracije, i postepeno hranjenje.[8][22] Rutinska upotreba antibiotika se obično preporučuje usled visokog rizika od infekcije.[22] Dugoročne mere obuhvataju: poboljšanje poljoprivredne prakse,[7] redukcija siromaštva, poboljšana sanitacija, i osnaživanje žena.[6]
Istraživanja UNICEF-a pokazuju da je u Srbiji neuhranjeno oko 26% romske dece, dok je ukupna neuhranjenost dece na području Beograda oko 10%. Pothranjenost dovodi do mentalnog zaostajanja, opadanja imuniteta i usporenog rasta, što ostavlja trajne posledice na organizam.[23]
Stepen uhranjenosti se često procenjuje na osnovu indeksa telesne mase, gde vrednosti indeksa ispod 18,5 ukazuju na nedovoljnu uhranjenost pojedinca. Istraživanja sprovedena 2002. godine su pokazala da je u tom periodu bilo oko 840 miliona neuhranjenih ljudi na svetu. Od toga, 799 miliona ljudi je živelo u zemljama u razvoju, a među njima je bilo oko 153 miliona dece mlađih od pet godina. Takođe se procenjuje da svake godine od gladi umre oko 6 miliona dece.[24]
Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama je utvrdila da je prosečna dnevna potreba čoveka oko 2.350 kalorija. Studija iz 1998. godine je pokazala da 54 države ne ispunjavaju taj uslov, odnosno da ne proizvode dovoljno hrane niti mogu da priušte uvoz potrebnih namirnica. Većina ovih zemalja se nalazi u oblasti subsaharske Afrike.[24]
Bilo je 793 miliona neuhranjenih ljudi na svetu 2015 godine (13% totalne populacije).[10] To je redukcija sa 216 miliona ljudi od 1990 kad je 23% bilo neuhranjeno.[10][25] Po jednoj proceni iz 2012 oko jedne milijarde ljudi nije imalo dovoljno vitamina i minerala.[6] Godine 2015. je procenjeno da je proteinsko-energetska neuhranjenost uzrokovala 323.000 smrtnih slučaja relativno na 510.000 smrtnih slučaja iz 1990.[11][26] Druge nutricione deficijencije, čime su obuhvaćene deficijencija joda i deficijencija gvožđa, uzrokovale su dodatnih 83.000 smrtnih slučaja.[11] Godine 2010, neuhranjenost je bila uzrok 1,4% svih životnih godina prilagođenih invaliditetu.[6][27] Smatra se da je oko trećine smrtnih slučaja kod dece uzrokovano neuhranjenošću, mada su smrti retko obeležene kao takve.[5] Godine 2010. je bilo procenjeno da je neuhranjenost doprinela smrti oko 1,5 miliona žena i dece,[28] mada po nekim procenama ta cifra može da bude veća od 3 miliona.[29] Prema jednoj proceni iz 2013. godine dodatnih 165 miliona dece ima usporen rast zbog neuhranjenosti.[8] Neuhranjenost je zastupljenija u zemljama u razvoju.[30] Pojedine grupe imaju više stepene neuhranjenosti, posebno uključujući žene tokom trudnoće i dok doje, decu ispod pet godina starosti, i stare osobe. Kod ostarelih osoba, neuhranjenost postaje zastupljenija usled fizičkih, psiholoških, i društvenih faktora.[31]