Paleoproterozoik

Paleoprotozoik je jedna od najstarijih geoloških era na Zemlji, koja se proteže od pre 2,5 milijarde godina do pre 1,6 milijarde godina. Tokom ove ere, Zemlja je prošla kroz mnoge promene koje su uticale na razvoj života na planeti. ^[1]Paleoprotozoik se smatra prelaznim periodom između Arhejske ere i Proterozoika, a karakteriše ga razvoj jednoćelijskih organizama koji su vladali Zemljom u odsustvu složenijih organizama.^[2]

U paleoprotozoiku, Zemlja se još uvek hladila, a atmosfera je bila većinom sastavljena od gasova poput metana, amonijaka i ugljen-dioksida. Međutim, tadašnji procesi na Zemlji su doprineli stvaranju kiseonika, koji će kasnije igrati važnu ulogu u razvoju života na Zemlji. Takođe, tokom paleoprotozoika, Zemlja je doživela nekoliko velikih udara asteroida i kometi, što je uticalo na globalnu klimu i geološke procese na planeti.^[3]

Jedan od najznačajnijih događaja u paleoprotozoiku je razvoj prvih jednoćelijskih organizama, uključujući bakterije, arheje i protozoje. Bakterije su se razvile pre oko 3,5 milijardi godina i bile su dominantne vrste tokom čitave Arhejske ere. ^[4] Međutim, tokom paleoprotozoika, došlo je do razvoja novih vrsta jednoćelijskih organizama, uključujući protozoje koji su se kretali i lovili druge organizme za hranu. Prije nego što su stvorile znatnije zalihe kisika u atmosfera skoro sav postojeći život bio je anaerobni, tj. metabolizam živih organizama je ovisio o obliku stanične respiracije koja nije uključivao kisik. Slobodan kisik u velikim količinama je otrovan za većinu anaerobinih bakterija i u to vrijeme je veći dio živih bića na Zemlji nestao. Jedina preostala živa bića su bila ili otporna na oksidaciju i otrovna svojstva kisika ili su svoj životni ciklus provela u okolini bez kisika.

Jedna od najznačajnijih grupa organizama tokom paleoprotozoika bili su stromatoliti, koje su formirale cijanobakterije. Stromatoliti su se sastojali od slojeva sedimenta i minerala koji su se formirali oko kolonija cijanobakterija. Ove strukture su bile vrlo važne za stvaranje stenovitih formacija koje se mogu naći širom sveta. Takođe, cijanobakterije su imale važnu ulogu u stvaranju kisika u atmosferi tokom paleoprotozoika.

Tokom paleoprotozoika, došlo je i do formiranja kontinentalnih ploča, a tada su nastali superkontinenti Kenorland i Nena, koji su se sastojali od današnjih kontinenata i njihovih predaka. Ti superkontinenti su se kasnije razdvojili u toku daljeg geološkog razvoja Zemlje.

Klima tokom paleoprotozoika se menjala između sušnih i vlažnih perioda, a Zemlja je bila podložna vulkanskim erupcijama i promenama u nivou mora. Ova era je takođe bila obilježena periodom velikih glacijacija, kada su se veliki glečeri kretali preko Zemlje i ostavljali duboke tragove u stenama. Ovo je bio jedan od najhladnijih perioda u istoriji Zemlje.

Tokom paleoprotozoika, Zemlja se takođe suočila sa nekoliko masovnih izumiranja. To su bili događaji u kojima je veliki broj organizama izumro u kratkom vremenskom periodu, obično zbog ekstremnih klimatskih uslova, vulkanske aktivnosti, udara asteroida ili drugih faktora. Najpoznatiji izumiranje u paleoprotozoiku dogodilo se pre oko 2,4 milijarde godina, kada je došlo do masovnog izumiranja cijanobakterija zbog promena u hemijskoj ravnoteži okeana i atmosfere.

U zaključku, paleoprotozoik je bio period velikih promena na Zemlji, koje su doprinele razvoju života i stvaranju uslova za dalji evolutivni razvoj. Razvoj jednoćelijskih organizama, formiranje stromatolita i stvaranje kiseonika u atmosferi, kao i formiranje kontinentalnih ploča i izumiranja, sve su to bili događaji koji su oblikovali planetu onako kako je danas poznajemo. Paleoprotozoik je bio prekretnica u evoluciji života na Zemlji i otvorio je put za dalji razvoj života u kasnijim erama.

1. ↑ Period trajanja
2. ↑ Arhejska era i proteozoik
3. ↑ [1]
4. ↑ Nastanak bakterija