Parnasizam (od grč. "Parnas" - brdo u centralnoj Grčkoj, koje je po grčkoj mitologiji bilo sedište Apolona, zaštitnika umetnosti i muza, njegovih pratilja) je pesnička škola nastala u Francuskoj u toku druge polovine 19. veka, otprilike od 1865. do kraja 19. veka. Najznačajniji predstavnici ove škole su Teofil Gotje, Lekont de Lil, Žoze Marija de Heredija, Teodor de Banvil, Fransoa Kope i Sili Pridom. Značajan trenutak za grupu je objavljivanje prve zajedničke antologije, „Savremeni Parnas“ (Le Parnasse contemporain), čiji je prvi broj izašao 1866. U tom broju izašle su i pesme kasnijih simbolista, Stefana Malarmea i Pola Verlena. Antologija je izdata u još dva broja, 1871. i 1876. godine, nakon čega njihova zajednička aktivnost slabi.