Progresivizam predstavlja podršku ili zagovaranje unapređenja društva.[1][2][3][4][5][6][7][8][9] Kao filozofija zasniva se na ideji progresa (napretka), koja tvrdi da su progres u nauci, tehnologiji, ekonomskom razvoju i društvenoj organizaciji od vitalnog značaja za poboljšanje ljudskog stanja. Progresivizam je postao veoma značajan tokom Doba Prosvetiteljstva u Evropi, kroz uverenje da Evropa pokazuje da društva mogu napredovati u civilizovanosti od necivilizovanih uslova do civilizacije kroz jačanje osnove empirijskog znanja kao temelja društva. Ličnosti iz Doba Prosvetiteljstva su smatrale da progres ima univerzalnu primenu za sva društva i da će se te ideje iz Evrope proširiti po celom svetu.
Značenja progresivizma variraju tokom vremena i postoje iz različitih perspektiva. Savremena zajednička politička koncepcija progresivizma u kulturi Zapadnog sveta proizašla je iz velikih društvenih promena koje su izazvane industrijalizacijom Zapadnog sveta, krajem 19. veka.
Progresivac je pristalica napretka u društvenim odnosima; pristalica progresivizma. Usmeren je prema budućnosti, prema onom novom; optimističan je i uveren u poželjnost promena i mogućnost društvenog napretka. Kao progresivci se označavaju (i sami sebe označavaju) pristalice umereno i radikalno levih politika: levo krilo liberalizma, socijaldemokrate, demokratski socijalisti i dr.
Izraz progres sam po sebi, osim opšteg značenja kao "napredak", obično se koristi za "postepen, ali siguran razvoj koji s vremenom donosi boljitak, koji donosi bolje, savršenije, vrednije ili bogatije". Tako npr. oni koji imaju veliko poverenje u nauku i tehnologiju smatraju da naučno-tehnološki razvoj može umanjiti ili rešiti razne socijalne i ekološke probleme koji se pojave. Oni nastupaju kao izraziti progresivci.
Kao progresivci nastupaju i radikalni društveni kritičari, koji se ne zadovoljavaju "postepenim razvojem", nego smatraju da je potrebna politička i socijalna revolucija. Oni kažu da je naučno-tehnološki razvoj koristan i neutralan, ali da se zloupotrebljava u okviru postojećeg društveno-ekonomskog sistema kapitalizma (npr. zloupotreba kojom se usmeravaju napori naučnika u interesu kapitala, a ne ka rešavanju stvarnih ljudskih, ekoloških i drugih problema). Zato je istinski progres nemoguć bez svesne političke akcije koja vodi do revolucije. Postoje naravno razne vizije poželjne budućnosti i razne strategije takve aktivnosti.