Prozor

Za ostala značenja, vidi Prozor (razvrstavanje).

Prozor (ponistra), je otvor na zgradi ili kući, obično na zidu, ali može biti i krovni. Namena mu je da propusti svetlost (služi da se prostorijama obezbedi dovoljna količina prirodnog svetla tokom dana) i da se vrši provetravanje zatvorenog prostora kroz njega. Deo prozora je prozirna površina kroz koju svetlost može da prođe.

Prozori mogu biti otvorivi, neotvorivi (fiksni) i slepi. Ovi prvi se sastoje od okvira (rama) i krila, kod ovih drugih postoji samo okvir koji je zastakljen, a treći pojam označava prozore koji su zazidani, ali se vide na fasadi ili u unutrašnjosti zgrade. Prozor se, u savremenom građevinarstvu, zastakljuje staklom (jednoslojnim ili višeslojnim), kao i drugim (polu)providim materijalima (npr. polikarbonatnom plastikom). U prošlosti su se prozori na kućama „zastakljivali“ tankim kožama, jer je staklo bilo skupo i nedostupno. Staklo se koristilo samo na dvorcima ili crkvama (gde je obično ugrađivano u vidu vitraža).

Prema broju krila, prozori se dele na jednokrilne, dvokrilne, trokrilne itd. Krila mogu biti jednostruka, dupla i dvostruka (krilo na krilo). Savremeni prozori su najčešće sa jednostrukim krilima, ali su krila i okviri profilisani tako da omoguće odlično zaptivanje, kako zahvaljujući svom obliku, tako i zahvaljujući zaptivkama od gume ili EPDM. Krila mogu biti obrtna ili klizna.

Materijal za izradu okvira i krila može biti drvo, plastika (obično PVC) ili metal (obično aluminijum ili čelik), a da bi se zadovoljili savremeni zahtevi građevinske fizike i arhitektonskog oblikovanja, prave se i od kompozitnih profila (npr. kombinacije metala i drveta).^[1]

Uz osnovne delove prozora, za njihovu konstrukciju (kod otvorivih) neophodan je i okov, gde spadaju šarke i mehanizam za zatvaranje. Prozori mogu imati i dodatne delove: spoljne i unutrašnje roletne, kapke (žaluzine), senila i sl.

1. ↑ Praktični savjeti za odabir plastičnih prozora