Tableta je oblik farmaceutskog doziranja. Ona se sastoji od smeše aktivnih supstanci i ekscipijenata. Ona se formira od praha primenom pritiska ili kompaktiranja do čvrste doze. Ekscipijenti mogu da budu rastvarači, vezivni ili granulacioni agensi, glidanti (pomagači protoka) i lubrikanti koji omogućavaju efektivno tabletiranje; disintegranti koji podstiču razlaganje tablete u sistemu za varenje; zaslađivači ili poboljšivači ukusa; i pigmenti koji čine tabletu visuelno atraktivnim. Često se primenjuje polimerni pokrovni sloj da bi tableta bila glađa i lakša za gutanje, da bi se kontrolisala brzina oslobađanja aktivnog ingredijenta, da bi tableta bila otpornija na okruženje (da bi joj se produžio rok trajanja), ili da bi se poboljšao izgled tablete.[1][2][3]
Kompresovana tableta je najpopularniji oblik doziranja lekova. Oko dve trećine svih recepata se primenjuje u obliku čvrstih doza, polovina kojih su kompresovane tablete. Tableta može da bude formulisana da isporuči preciznu dozu na specifičnom mestu. Ona se obično koristi oralno. Alternativno, tableta se može koristiti sublingalno, bukalno, rektalno ili intravaginalno. Tableta je jedna od mnogih formi oralnih lekova, među kojima su sirupi, eliksiri, suspenzije, i emulzije. Medicinske tablete su originalno pravljene u obliku diska sa bojom određenom njenim sastavnim komponentama, dok se u današnje vreme prave u mnogim oblicima i bojama, što može da pomogne u razlikovanju lekova. Na tabletama su često odštampani simboli, slova, i brojevi, koji omogućavaju njihovu identifikaciju. Veličine tableta je u opsegu od nekoliko milimetera do oko centimetra. Neke tablete imaju oblik kapsula. Medicinske tablete i kapsule se često zovu pilule, mada to nije tehnički korektno. Niz drugih proizvoda nevazanih za lekove koji se pravi u obliku tableta. Neki od njih su dizajnirani da se rastvore ili razgrade, npr. proizvodi za čišćenje i deodoranti.