Tahikardija | |
---|---|
lat. | Tachycardia |
Sinusna tahikardija | |
Specijalnost | kardiologija |
Klasifikacija i eksterni resursi | |
ICD-10 | I47-I49, R00.0 |
ICD-9 | 427, 785.0 |
MeSH | D013610 |
Tahikardija je simptom koji predstavlja povećanje broja otkucaja srca (srčana frekvencija) iznad fiziološke granice. Kod čoveka fiziološka granica zavisi od životnog doba, a kod odraslih ljudi ona iznosi više od 100 otkucaja u minutu.[1]
Povećanje srčane frekvencije može biti deo fizioloških pojava u telu čoveka. Primeri toga su tahikardija kao posledica pojačanih metaboličkih potreba (npr fizički napor), posledica pada krvnog pritiska - refleksna tahikardija, ili tahikardija kao posledica stimulacije srce direktno živcima i hormonima simpatičkog nervnog sistema (npr. kod psihičke napetosti ili straha). Tahikardija može nastati i zbog patoloških procesa srca ili patološki procesa koje primarno ne zahvataju srce (npr endokrini poremećaji, poremećaji ravnoteže elektrolita).[2]
Tahikardije se mogu podeliti na: