Ugljen disulfid

Ugljen disulfid
Carbon disulfide
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 75-15-0 DaY
PubChem[1][2] 6348
ChemSpider[3] 6108 DaY
UNII S54S8B99E8 DaY
EINECS broj 200-843-6
UN broj 1131
KEGG[4] C19033
ChEBI 23012
RTECS registarski broj toksičnosti FF6650000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CS2
Molarna masa 76,139 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
neprečišćena: svetlo-žuta
Miris hloroform (čist)
loš zadah (industrijski)
Gustina 1,261 g/cm3
Tačka topljenja

-110.8 °C, 162 K, -167 °F

Tačka ključanja

46.3 °C, 319 K, 115 °F

Rastvorljivost u vodi 2,9 g/kg (20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u alkoholu, etru, benzenu, ulju. hloroformu, CCl4
Indeks prelamanja (nD) 1,6295
Viskoznost 0,363
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Linearan
Dipolni moment nula
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0022
EU-klasifikacija Toxic T, Irritant Xi, Flammable F
EU-indeks 006-003-00-3
NFPA 704
4
3
0
 
R-oznake R11, R36/38, R48/23, R62, R63
S-oznake (S1/2), S16, S33, S36/37, S45
Tačka paljenja -30 °C
Tačka spontanog paljenja 90 °C
Eksplozivni limiti 1,3–50%
LD50 3188 mg/kg
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Ugljen dioksid
Karbonil sulfid
Ugljen diselenid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Ugljen disulfid je bezbojna isparljiva tečnost sa formulom CS2. Ovo jedinjenje se često koristi kao gradivni blok u organskoj hemiji, kao i industrijski nepolarni rastvarač. On ima miris sličan "etru", mada su industrijski uzorci tipično kontaminirani nečistoćama lošeg mirisa, kao što je karbonil sulfid.[5]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

From Wikipedia, the free encyclopedia · View on Wikipedia

Developed by razib.in