Utilitarizam

Utilitarizam (latinski utilis, engleski utility – korist, korisnost) je etička teorija koja tvrdi da je najbolja akcija ona koja maksimizira korisnost. "Korisnost" se definiše na različite načine, obično u smislu blagostanja čulnih entiteta. Džeremi Bentam, osnivač utilitarizma, opisao je korisnost kao zbir svih zadovoljstava koji su rezultat akcije, minus patnja bilo koga uključenog u akciju. Utilitarizam je jedna verzija konsekvencijalizma, koji tvrdi da su posledice bilo koje akcije jedina norma ispravnog i pogrešnog. Za razliku od drugih oblika konsekvencijalizma, kao što je egoizam, utilitarizam razmatra interese svih bića jednako.^{[1][2][3][4][5][6][7][8]}

Utilitarizam u normativnoj etici, je tradicija koja potiče iz ideja kasnog 18. i 19. veka, engleskih filozofa i ekonomista Džeremija Bentama i Džona Stjuarta Mila, po kojima je jedna akcija ispravna ako služi dostizanju sreće, a pogrešna, ako izazove suprotan efekat od sreće, ali ne samo sreće onoga ko izvodi akciju, nego i svih onih koje na bilo koji način ta akcija dotiče. Utilitarizam je u suprotnosti sa egoizmom, po kojem pojedinac treba da stavlja svoj interes na prvo mesto, čak i na uštrb interesa ostalih pojedinaca. Takođe je u suprotnosti sa jednom etičkom teorijom, deontologijom, koja razvrstava akcije na ispravne ili neispravne, bez obzira na njihove posledice.

Zagovornici utilitarizma se međusobno ne slažu po brojnim tačaka, tako da postoje različite verzije utilitarizma.^{[9][10][11][12][13]} "Utilitarizam postupaka" tvrdi da svaki pojedini postupak treba vrednovati po posledicama do kojih dovodi, dok "utilitarizam pravila" tvrdi da su pravila ono što treba vrednovati po posledicama do kojih dovodi njihovo pridržavanje. Postoji i neslaganje u pogledu toga da li treba maksimizirati ukupnu (totalni utilitarizam) ili prosečnu (prosečni utilitarizam) korisnost.

1. ↑ Habibi, Don (2001). "Chapter 3, Mill's Moral Philosophy". John Stuart Mill and the Ethic of Human Growth. Dordrecht: Springer Netherlands. ISBN 978-90-481-5668-9.
2. ↑ John Stuart Mill (1861) Utilitarianism
3. ↑ Fraser, Chris (2011). The Oxford Handbook of World Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532899-8.
4. ↑ Warburton, Nigel (2000). Reading Political Philosophy: Machiavelli to Mill. Psychology Press. ISBN 978-0-415-21197-0.
5. ↑ Hume, David (2002). "An Enquiry Concerning the Principles of Morals". In Schneewind, J. B. Moral Philosophy from Montaigne to Kant. Cambridge University Press. ISBN 978-0521003049.
6. ↑ Hutcheson, Francis (2002). "The Original of Our Ideas of Beauty and Virtue". In Schneewind, J. B. Moral Philosophy from Montaigne to Kant. Cambridge University Press. ISBN 978-0521003049.
7. ↑ Schneewind, J. B. (1977). Sidgwick's Ethics and Victorian Moral Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0198245520.
8. ↑ Rosen, Frederick (2003) Classical Utilitarianism from Hume to Mill. Routledge
9. ↑ Bentham, Jeremy (2009). An Introduction to the Principles of Morals and Legislation. Dover Philosophical Classics. Dover Publications. ISBN 978-0486454528.
10. ↑ Hinman, Lawrence (2012). Ethics: A Pluralistic Approach to Moral Theory. Wadsworth. ISBN 1133050018.
11. ↑ Mill, John Stuart (1998). Crisp, Roger, ed. Utilitarianism. Oxford University Press. ISBN 0-19-875163-X.
12. ↑ Moore, G. E. (1912). Ethics, London: Williams and Norgate
13. ↑ Bayles, M. D., ed. (1968) Contemporary Utilitarianism, Anchor Books, Doubleday