Voda

Voda je providna tečnost koja formira reke, jezera, okeane i kišu. Ona je glavni sastojak fluida živih bića. Kao hemijsko jedinjenje, molekul vode sadrži jedan atom kiseonika i dva atoma vodonika, koji su povezani kovalentnim vezama. Voda je tečnost na standardnoj ambijentnoj temperaturi i pritisku, mada se na Zemlji često javlja zajedno sa svojim čvrstim stanjem, ledom; i u gasovitim stanju, pari (vodena para). Ona se takođe javlja u obliku snega, magle, rose i oblaka.

Voda pokriva 71% Zemljine površine.^[1] Ona je vitalna za sve poznate forme života. Na zemlji, 96,5% planetarne vode je u morima i okeanima, 1,7% je podzemna voda, 1,7% je u glečerima i ledenim kapama Antarktika i Grinlanda, i mala frakcija je u drugim vodenim telima, i 0,001% u vazduhu kao para, oblaci (formirani od leda i tečne vode suspendovane u vazduhu), i precipitaciji.^[2][3] Samo 2,5% Zemaljske vode je slatka voda, i 98,8% te vode je u ledu (izuzev leda u oblacima) i podzemnoj vodi. Manje od 0,3% sve slatke vode je u rekama, jezerima, i atmosferi, i još manja količina Zemljine slatke vode (0,003%) je sadržana u biološkim telima i industrijskim proizvodima.^[2]

Voda se na Zemlji konstantno kreće kroz hidrološki ciklus evaporacije i transpiracije (evapotranspiracija), kondenzacije, precipitacije, i oticanja, obično dosežući more. Evaporacija i transpiracija doprinose precipitaciji na zemljištu. Voda koja se koristi u proizvodnji dobara ili usluga je poznata kao virtualna voda.

Bezbedna voda za piće je esencijalna za ljude i druge životne forme, mada ona ne pruža kalorije ili organske nutrijente. Dostup bezbednoj vodi za piće je poboljšan tokom zadnjih dekada u skoro svim delovima sveta, mada aproksimativno jedna milijarda ljudi još uvek nema prisutup bezbednoj pitkoj vodi i oko 2,5 milijarde nemaju adekvatnu sanitaciju.^[4] Postoji jasna korelacija između dostupa bezbedne vode i bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika.^[5] Međutim, pojedini posmatraći su procenili da će do 2025. više od polovine svetskog stanovništva biti ugrošeno nedovoljnim pristupom bezbednoj vodi.^[6] Izveštaj iz novembra 2009. sugestira da će do 2030. u pojedinim regionima sveta koji su u razvoju potražnja za vodom premašiti ponudu za 50%.^[7] Voda igra važnu ulogu u svetskoj ekonomiji, pošto ona funkcioniše kao rastvarač za širok spektar hemijskih supstanci i olakšava industrijsko hlađenje i transport. Aproksimativno 70% slatke vode koju ljudi koriste se troši na poljoprivredu.^[8]

1. ↑ „CIA - The world factbook”. Central Intelligence Agency. Arhivirano iz originala na datum 2010-01-05. Pristupljeno 20 December 2008. 
2. ↑ ^{2,0 2,1} Gleick, P.H., ur. (1993). Water in Crisis: A Guide to the World's Freshwater Resources. Oxford University Press. str. 13, Table 2.1 "Water reserves on the earth". 
3. ↑ Water Vapor in the Climate System, Special Report, [AGU], December 1995 (linked 4/2007). Vital Water Arhivirano 2014-11-07 na Wayback Machine-u UNEP.
4. ↑ „MDG Report 2008”. Arhivirano iz originala na datum 2010-08-27. Pristupljeno 25 July 2010. 
5. ↑ "Public Services" Arhivirano 2012-04-07 na Wayback Machine-u, Gapminder video
6. ↑ Kulshreshtha, S.N (1998). „A Global Outlook for Water Resources to the Year 2025”. Water Resources Management 12 (3): 167–184. DOI:10.1023/A:1007957229865. ISSN 0920-4741. 
7. ↑ „Charting Our Water Future: Economic frameworks to inform decision-making” (PDF). Arhivirano iz originala na datum 2010-07-05. Pristupljeno 25 July 2010. 
8. ↑ Baroni, L.; Cenci, L.; Tettamanti, M.; Berati, M. (2007). „Evaluating the environmental impact of various dietary patterns combined with different food production systems”. European Journal of Clinical Nutrition 61 (2): 279–286. DOI:10.1038/sj.ejcn.1602522. PMID 17035955.