Back حمض الأسبارتيك Arabic Asparagin turşusu Azerbaijani اسید آسپارتیک AZB Аспарагінавая кіслата Byelorussian Аспарагинова киселина Bulgarian অ্যাস্পার্টিক অ্যাসিড Bengali/Bangla Asparaginska kiselina BS Àcid aspàrtic Catalan Kyselina asparagová Czech Asparaginsäure German
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC nazivs
Trivial: Aspartic acid
Systematic: 2-Aminobutanedioic acid | |
| Drugi nazivi
Amino-sukcinska kiselina, aspartična kiselina[1]
| |
| Identifikacija Error in template * unknown parameter name (Template:Chembox Identifiers-lat): "CASOther; EC-number" (В. списак параметара). Ова грешка је безопасна. Порука се приказује само кад се користи дугме Прикажи претпреглед; неће бити приказана након што се притисне Објави измену.
| |
3D model (Jmol)
|
|
| Abrevijacija | Asp, D |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.000.265 |
| MeSH | Aspartic+acid |
| |
| Svojstva | |
| C4H7NO4 | |
| Molarna masa | 133,10 g·mol−1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Asparaginska kiselina, ili aspartična kiselina, (skraćenice: Asp ili D; Asx ili B predstavlja bilo asparaginsku kiselinu ili asparagin)[4] je α-amino kiselina sa hemijskom formulom HO2CCH(NH2)CH2CO2H. Karboksilatni anjon asparaginske kiseline je poznat kao aspartat. L-izomer aspartata je jedna od 20 proteinskih amino kiselina, i.e. strukturnih blokova proteina. Njegovi kodoni su GAU i GAC.
Asparaginska kiselina, zajedno sa glutaminskom kiselinom, je klasifikovana kao kisela amino kiselina sa pKa vrednošču od 4.0. Aspartat je sveprisutan u biosintezi. Kao kod svih amino kiselina, lokacija protona kiseline zavisi od pH vrednosti rastvora i kristalizacionih uslova.
- ^ „862. Aspartic acid”. The Merck Index (11th изд.). 1989. стр. 132. ISBN 978-0-911910-28-5.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Nomenclature and symbolism for amino acids and peptides (IUPAC-IUB Recommendations 1983)”, Pure Appl. Chem., 56 (5): 595—624, 1984, doi:10.1351/pac198456050595