Detonacija

Detonacija (од латински detonare, са значењем „grmeti dole/napred”)^[1] je vrsta sagorevanja koja uključuje supersonični egzotermni front koji ubrzava kroz medijum koji na kraju pokreće front udarca koji se širi direktno ispred njega. Detonacije se šire nadzvučno kroz udarne talase sa brzinama u opsegu od 1 km/sec i razlikuju se od deflagracija koje imaju podzvučne brzine plamena u opsegu od 1 m/sec. ^[2]

Detonacije se javljaju i u konvencionalnim čvrstim i tečnim eksplozivima, ^[3] kao i u reaktivnim gasovima. Brzina detonacije u čvrstim i tečnim eksplozivima je mnogo veća od one u gasovitim, što omogućava da se talasni sistem posmatra sa većim detaljima.

Veoma širok spektar goriva može se pojaviti kao gas (npr. vodonik), magle kapljica ili suspenzije prašine. Pored diokiseonika, oksidanti mogu uključivati jedinjenja halogena, ozon, vodonik peroksid i okside azota. Gasne detonacije su često povezane sa mešavinom goriva i oksidansa u sastavu nešto ispod uobičajenih odnosa zapaljivosti. Najčešće se dešavaju u zatvorenim sistemima, ali se ponekad javljaju u velikim oblacima pare. Drugi materijali, kao što su acetilen, ozon i vodonik peroksid, mogu se detonirati u odsustvu oksidansa (ili reduktanta). U ovim slučajevima oslobođena energija je rezultat preuređivanja molekularnih sastojaka materijala. ^[4][5]

Detonaciju su 1881. otkrila četiri francuska naučnika Marselin Bertelo i Pol Mari Ežen Vije ^[6] i Ernest-Fransoa Malard i Henri Luj Le Šatelije. ^[7] Matematička predviđanja širenja su prvo izveli David Čapman 1899. ^[8] i Emile Jouguet 1905, ^[9] 1906. i 1917. ^[10] Sledeći napredak u razumevanju detonacije napravio je Džon fon Nojman ^[11] i Verner Doring ^[12] početkom 1940-ih i Iakov B. Zel'dovich i Aleksandar Solomonovič Kompanijec 1960-ih godina. ^[13]

1. ^ Oxford Living Dictionaries. „detonate”. British & World English. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 22. 2. 2019. г. Приступљено 21. 2. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. ^ Handbook of Fire Protection Engineering (5 изд.). Society of Fire Protection Engineers. 2016. стр. 390. 
3. ^ Fickett, Wildon; Davis, William C. (1979). Detonation. University of California Press. ISBN 978-0-486-41456-0. 
4. ^ Stull, Daniel Richard (1977). Fundamentals of fire and explosion. Monograph Series. 10. American Institute of Chemical Engineers. стр. 73. ISBN 978-0-816903-91-7. 
5. ^ Urben, Peter; Bretherick, Leslie (2006). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards (7th изд.). London: Butterworths. ISBN 978-0-123725-63-9. 
6. ^ Berthelot, Marcellin; and Vieille, Paul Marie Eugène; « Sur la vitesse de propagation des phénomènes explosifs dans les gaz » ["On the velocity of propagation of explosive processes in gases"], Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences, vol. 93, pp. 18-22, 1881
7. ^ Mallard, Ernest-François; and Le Chatelier, Henry Louis; « Sur les vitesses de propagation de l’inflammation dans les mélanges gazeux explosifs » ["On the propagation velocity of burning in gaseous explosive mixtures"], Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences, vol. 93, pp. 145-148, 1881
8. ^ Chapman, David Leonard (1899). "VI. On the rate of explosion in gases", The London, Edinburgh, and Dublin Philosophical Magazine and Journal of Science, 47(284), 90-104.
9. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Jouguet1905.
10. ^ Jouguet, Jacques Charles Émile (1917). L'Œuvre scientifique de Pierre Duhem, Doin.
11. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом vonNeumann.
12. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Döring.
13. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Zel'dovichKompaneets.