Detonator

Detonatori se obično koriste u eksplozivima, ponekad se naziva i kapisla za eksploziju, je mali osetljiv uređaj koji se koristi da izazove veći, snažniji ali relativno neosetljiviji sekundarni eksploziv. Postoje više vrsta detonatora u zavisnosti od načina na koji su pokrenuti (hemijski, mehanički ili električni) i detalja njihovog unutrašnjeg rada, koji često uključuje nekoliko faza. Oni uključuju neelektrične kapisle, električne kapisle i tradicionalne kapisle, pri čemu su poslednja dva najčešća. Električni tipovi se aktiviraju kratkim naletom struje koja se šalje do kapisle, pomoću mašine sa akumulatorom povezane preko dugačke žice ili radio kontrolisanog izvora kako bi se osigurala sigurnost. Aktiviraju se tako što se žice stave na električnu kapislu ili detonator i to se stavi u eksploziv, pa druga strana se poveže na uređaj sa akumulatorom. Detonacija se vrši u sekundi može i baterija od 9 volti da se koristi ali na mnogo manjoj udaljenosti za razliku od akumulatora.

Detonatori su ključni elementi u upravljanju eksplozivima, bilo u civilnoj ili vojnoj upotrebi. Postoje različite vrste detonatora, uključujući električne, neelektrične i elektronske, koje se koriste u različitim primenama. Prvobitno su detonatori bili primitivni, koristeći fitilj za iniciranje eksploziva. Moderniji pristupi uključuju električne detonatore koji koriste različite vrste primarnih eksploziva, kao što su azid olova ili stižnati olova, te sekundarni eksplozivi poput TNT-a ili PETN-a. Ovi detonatori su dizajnirani kao višestepeni uređaji, gde inicijalni izvor energije (kao što je električna struja ili mehanički šok) aktivira primarni eksploziv, koji zatim detonira manju količinu snažnijeg sekundarnog eksploziva. Ova sekundarna faza nosi detonaciju kroz kućište detonatora do glavnog eksplozivnog sredstva.

Inovacije u tehnologiji detonatora uključuju razvoj elektronskih detonatora, koji pružaju precizniju kontrolu kašnjenja, i bežičnih elektronskih detonatora, koji koriste šifrovane radio signale za komunikaciju s detonatorima. Ovi moderni detonatori omogućavaju naprednije i sigurnije metode eksplozije, posebno u rudarstvu i građevinarstvu.

U civilnom sektoru, posebno u rudarstvu, elektronski detonatori su cenjeni zbog svoje preciznosti u određivanju kašnjenja. Ovi detonatori mogu biti programirani u milisekundnim ili sub-milisekundnim intervalima, što omogućava vrlo preciznu kontrolu eksplozije. Neelektrični detonatori, koji koriste šok-cijev za iniciranje eksplozije, također su popularni zbog svoje otpornosti na struje koje bi mogle uzrokovati nenamjerne detonacije.

Tradicionalne kapisle imaju osigurač koji se pali od izvora plamena, kao što je šibica ili upaljač. Vremenski detonatori rade na vreme, oni imaju tajmer gde se namesti vreme detonacije i kada vreme istekne eksploziv se aktivira.

Stari detonatori su koristili živin fulminat kao primarni eksploziv, često pomešan sa kalijum hloratom da bi se postigao bolji učinak. Ovo jedinjenje je zamenjeno drugim: olovnim azidom, olovnim stifnatom, nekim aluminijumom ili drugim materijalima kao što je DDNP (diazo dinitro fenol) da bi se smanjila količina olova koja se emituje u atmosferu eksploatacijom ruda i kamena. Takođe često koriste malu količinu TNT-a ili tetrila u vojnim detonatorima i PETN-a u komercijalnim detonatorima.

Važno je napomenuti da su detonatori, iako su mali, vrlo opasni i sadrže dovoljno primarnog eksploziva da mogu nanijeti ozljede. Stoga je ključno da se oni rukuju s odgovarajućom pažnjom i da osoblje bude obučeno za njihovo rukovanje.