Back Dinamiet Afrikaans ديناميت Arabic Dinamita AST Dinamit Azerbaijani Dinamita BCL Дынаміт Byelorussian Дынаміт BE-X-OLD Динамит Bulgarian डायनामाइट Bihari ডায়নামাইট Bengali/Bangla
- Diatomejska zemlja (ili bilo koja druga vrsta upijajućeg materijala) natopljena nitroglicerinom.
- Zaštitni premaz koji okružuje eksplozivni materijal.
- Kapa za miniranje.
- Električni kabl (ili osigurač) povezan sa poklopcem za peskarenje.
Dinamit je vrsta eksploziva napravljen od nitroglicerina i sorbenata (kao što su školjke u prahu ili gline) i stabilizatora. Prvi čovek koji je napravio kontrolisani dinamit bio je Švedski hemičar i inženjer Alfred Nobel u Geesthahtu, severna Nemačka 1866. Patentirao ga je 14. jula 1867. Brzo je dobio široku upotrebu kao robusnija alternativa tradicionalnom eksplozivu crnog baruta. Omogućava korišćenje povoljnih eksplozivnih svojstava nitroglicerina dok u velikoj meri smanjuje rizik od slučajne detonacije. Najčešće izgleda kao štap dugačak oko 30-ak centimetara, čiji je prečnik baze oko 5 centimetara. Dinamit se smatra visoko eksplozivnim. Najpre se koristio u rudarstvu, da bi kasnije, primenu dobio i u ratu.
Dinamit (grč. sila, snaga) naziv je za vrlo snažan brizantni eksploziv, koji se već u 19. veku proizvodio na bazi glicerol-trinitrata, poznatijeg pod starim nazivom nitroglicerin.
Alfred Nobel je utvrdio 1867. godine da infuzorijska zemlja adsorbuje glicerol-trinitrat i gradi s njim plastičan i manje osetljiv eksploziv, koga je nazvao dinamit.
Prve vrste dinamita sadržale su 75% glicerol-trinitrata, 24,5% infuzorijske zemlje i 0,5% sode. Bio je to takozvani gurdinamit, u kome je infuzorijska zemlja bila neaktivna baza sa svrhom slabljenja detonacije. Posle se uglavnom proizvodio dinamit s aktivnom bazom, u obliku mešavine glicerol-trinitrata i šalitre, drvene piljevine, prašine kamenog uglja itd. Smese, masne i higroskopne, bile su izolovane slojem voska ili plastike. Nobel je takođe otkrio da kolodijumski pamuk (nitrirana celuloza s 11 do 12% azota) s glicerol-trinitratom daje želatinastu smesu, tzv. praskavi želatin (ondašnji želatinski dinamit). Dinamit korišten u rudarstvu sadržavao je natrijum hlorid, u svrhe smanjenja temperature detonacije i povećanja njene snage.
Danas se umesto glicerol-trinitrata za pripremu dinamita koristi amonijum nitrat u želatinskoj masi od celuloznog nitrata i glikol-dinitrata. Taj eksploziv je nazvan amonijumski dinamit, otporan je na vlagu, pouzdaniji, sigurniji, snažniji i jeftiniji.