Heksogen

Heksogen

Nazivi
IUPAC naziv 1,3,5-Trinitroperhidro-1,3,5-triazin
Drugi nazivi RDX ciklonit 1,3,5-Trinitro-1,3,5-triazacikloheksan 1,3,5-Trinitroheksahidro-s-triazin Ciklotrimetilenetrinitramin
Identifikacija
CAS broj	121-82-4 Y
3D model (Jmol)	interaktivna slika
ChEBI	CHEBI:24556 Y
ChemSpider	8177 Y
ECHA InfoCard	100.004.092
PubChem[1][2] C ID	8490
UN broj	0072, 0391, 0483
SMILES C1N(CN(CN1[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-]
Svojstva
Hemijska formula	C3H6N6O6
Molarna masa	222,12 g·mol−1
Agregatno stanje	Bezbojni kristali
Gustina	1,82 g/cm3
Tačka topljenja	2.055 °C (3.731 °F; 2.328 K)
Tačka ključanja	234 °C (453 °F; 507 K)
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Eksploziv
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Heksogen ili ti drugačije na engleskom Research Department eXplosive (RDX)^[3] je eksplozivni nitroamin sa širokim spektrom vojnih i industrijskih upotreba, ali između ostalih naziva, je i organsko jedinjenje sa formulom (O₂ N₂ CH₂)₃. Hemijski je klasifikovan kao nitroamin pored HMX-a , koji je energičniji to jest moćniji eksploziv od TNT-a. Široko je korišćen u Drugom svetskom ratu i ostao je uobičajen u vojnim primenama.

Heksogen je takođe poznat kao ciklonit (posebno na nemačkom govornom području), i T4. Njegovo hemijsko ime je ciklotrimetilentrinitramin (ciklotrimetilen-trinitramin, ciklotrimetilen trinitramin).

U svom čistom stanju RDX je bela kristalna materija.^[4] On se često koristi u smeši sa drugim eksplozivima i plastifikatorima (desenzibilizatori); to je eksplozivno sredstvo u plastičnom eksplozivu C-4 i ključni sastojak Semteks-a. RDX je stabilan tokom skladištenja i smatra se jednim od najmoćnijih i najrazornijih vojnih eksploziva,^[5][6] sa relativnim faktorom efikasnosti od 1,60.

1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. ^ „RDX explosive”. britannica.com. Приступљено 2021-09-27. 
4. ^ Field, Simon Quellen (1. 7. 2017). Boom!: The Chemistry and History of Explosives. Chicago Review Press. стр. 89—94. ISBN 978-1613738054. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. ^ Department of the Army Technical Manual TM 9-1300-214: Military Explosives. Headquarters, Department of the Army (United States). 
6. ^ MacDonald and Mack Partnership (1984, стр. 18)